Смеховна мајеутика у прозном рукопису савремених српских списатељица
Бремасони Мирјана Ђурђевић и Мацо да л’ ме волиш Љубица Арсић
Сажетак
Мирјана Ђурђевић и Љубица Арсић савремене су српске списатељице које у свом прозном рукопису активно негују хуморно-пародијски дискурс, често заснован на симулакруму, „хронотопској негацији“, „пародијској мајеутици“, као и уметности телесног (у жанровском оквиру пародија–бурлеска–травестија). Тиме остварују смелу експерименталну језичку игру тако што деридијански „инаугуришу игру језика као продукцију нових смислова“, било са креативном тенденцијом или пак критичком оштрицом. Циљ овог рада јесте да се на примерима романа Бремасони М. Ђурђевић и збирке прича Мацо, да л’ ме волиш Љ. Арсић укаже управо на неке од поменутих поетичких детерминанти које су релевантни чиниоци обликовања хуморног дискурса у њиховим прозним текстовима. Као један од свакако доминирајућих структуралних и идејно-поетичких чинилаца у том контексту биће разматрана идеја дијалога (или пак „бесмислених дијалога“) која се реализује у опозицији појмова мушко/женско, појачавајући ефекат комичког.
Референце
"Svet hita ravno dođavola", intervju Mirjane Đurđević (Danas, 7. oktobar 2011). Preuzeto sa: https://www.danas.rs/nedelja/mirjana-djurdjevic-svet-hita-ravno-dodjavola/, (21. 3. 2018).
Anđelković, Nataša. Karneval identiteta. Beograd: Plato, 2017.
Arsić, Ljubica. Maco, da l' me voliš. Beograd: Laguna, 2013.
Bahtin, Mihail. O romanu. Preveo Aleksandar Badnjarević. Beograd: Nolit, 1989.
Bahtin, Mihail. Stvaralaštvo Fransoa Rablea i narodna kultura srednjega veka i renesanse. Preveli Ivan Šop i Tihomir Vučković. Beograd: Nolit, 1978.
Bergson, Henri. Smijeh: Esej o značenju komičnog. Prevela Bosiljka Brlečić. Zagreb: Znanje, 1987.
Bužinjska, Ana i Pavel M. Markovski. Književne teorije XX veka. Prevela Ivana Đokić Saunderson. Beograd: Službeni glasnik, 2009.
Damjanov, Sava. "Eros i Pornos: umesto predgovora", "Božanska umetnost telesnog" i "Eros i(li) Pornos". Srpski erotikon. Beograd: Službeni glasnik, 2011.
Delez, Žil. "Platon i simulakrum". Preveo Branko Romčević. Reč 58/4, 2000.
Đorđević, Časlav. "Umetnost telesnog Save Damjanova i semantika prećutanog, nedočitanog". Otvaranje poetskog prostora. Beograd: Službeni glasnik, 2011. 125-158.
Đurđević, Mirjana. Bremasoni. Beograd: Laguna, 2011.
Gordić Petković, Vladislava. "Biografsko i istoriografsko u ženskoj prozi". Intèrkùltùràlnòst: časopis za podsticanje i afirmaciju interkulturalne komunikacije 1 (2011a). 84-91.
Gordić Petković, Vladislava. "Identitet, jezik i socijalna stratifikacija: kako ženska književnost podriva poredak". Izazovi identiteta: Rod između tradicije i kreacije. Priredila Aleksandra Đurić Bosnić. Novi Sad: CINK, 2016. 87-96.
Gordić Petković, Vladislava. "Ženski glasovi u savremenoj srpskoj književnosti: između kanonizacije i komercijalizacije". Slavistična revija 59: 3 (2011b). 307-315.
Ilić, Dragan. "Kratak uvod u teoriju parodije". Letopis Matice srpske 5 (2006). 836-852.
Jovanov, Svetislav. Rečnik postmoderne: sa uputstvima za radoznale čitaoce. Beograd: Geopoetika, 1999.
Perišić, Igor. Utopija smeha: vidovi komike i smeha u romanima Mrtve duše Nikolaja Gogolja, Uliks Džejmsa Džojsa i Zlatno runo Borislava Pekića. Beograd: Službeni glasnik, 2013.
Perišić, Igor. Uvod u teorije smeha: kratak pregled teorije smeha od Platona do Propa. Beograd: Službeni glasnik, 2012.
Rosić, Tatjana. "Panika u redovima, tj. Balkan, zemlja s one strane ogledala". Sarajevske sveske 39-40 (2013). Preuzeto sa: http://sveske.ba/en/content/panika-u-redovima-tj-balkan-zemlja-s-one-strane-ogledala
Šaponja, Nenad. "Pripovedanje sumnje". Autobiografija čitanja: kritike i eseji. Beograd: Prosveta, 1999. 135-137.
Овај рад је под Creative Commons Aуторство-Nекомерцијално-Без прераде 4.0 Интернационална лиценца.
Аутори који објављују у часопису сагласни су са следећим условима:
- Аутори задржавају своја ауторска права и додељују часопису ексклузивно право првог објављивања научног рада који је истовремено лиценциран под Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International (CC BY-NC-ND 4.0), што омогућава другима да деле ту интелектуалну својину искључиво у научноистраживачке сврхе уз одговарајуће цитирање на аутора и часопис.
- Аутори имају права да деле своје радове у одговарајућим институционалним репозиторијумима, као и да их накнадно објављују прерађене и уз дораду, али уз обавезну потврду Књижевне историје и напомену о првом објављивању у овом часопису.
- Ауторима је дозвољено, чак се и подстичу да деле радове вирално (нпр. на друштвеним мрежама попут ResearchGate или Academia), што може довести до продуктивне размене научних информација, као и до веће видљивости и цититираности аутора и часописа. (Погледајте The Effect of Open Access).
