Поетика и ревизија: "Волеле су ме две сестре, скупа" (1970) и "Волиле су ме двије сестре, скупа" (1989) Милана Милишића

Сажетак

У раду ће се поредити две верзије Милишићеве песничке збирке, прве књиге Волеле су ме две сестре, скупа (1970) и последње за живота објављене Волиле су ме двије сестре, скупа (1989). Песникова ревизија најочигледнија је у усклађивању прве збирке, објављене на екавици, са остатком опуса на ијекавици, као и на стилско-језичком плану, али ће основни предмет истраживања бити крупније, поетичке измене и преобликовања, у смислу структуре циклуса, њиховог јединства и кохеренције, уобличавања песничког исказа, слике и метафоре. Први циклус у другој варијанти збирке, на пример, конципиран је семантички и поетички заокруженије, са функционалном уводном и завршном песмом које реферишу на наслов читаве збирке и успостављају интертекстуални оквир читања, значајан за остатак књиге. У контексту ревизије као поетичког геста и концепта, честог у Милишићевом доживљају властитог дела, тумачићемо поступак теме и варијације, сажимања, прераспоређивање слика, пригушивање лирског гласа и реторичности, семантичко отварање и нијансирање. На основу ове паралеле, настојаћемо да сагледамо положај и значај ових двеју збирки у Милишићевом опусу, особито у релацији према песничкој збирци Зград из 1977. године.