Стари извор, нова сазнања: изазови аутографа Путописа Евлије Челебије

  • Aleksandar Fotić Институт за књижевност и уметност, Београд
DOI: https://doi.org/10.18485/kis.2019.51.167.13
Кључне речи: Путопис Евлије-челебије, Хазим Шабановић, Срби, Балкан, Османско царство, 17. век

Сажетак

Путопис Евлије-челебије је по свему јединствено дело које још увек није до краја истражено и објашњено. Постао је тема српске историографије већ на самом почетку 20. века. Од тада су подаци из тог извора незаобилазни. Скорашња истраживања аутографа показала су да је Евлијин Путопис углавном поуздан и веродостојан извор, а да су примећени недостаци последица коришћења лошег некритичког издања из 19. века. Ново турско издање, засновано на аутографу, иако доноси мноштво непознатих података од којих су неки заиста изненађујући, још није постало доступно на српском језику. У чланку је указано на грешке и пропусте старог издања и постојећег превода Хазима Шабановића, као и на могући обим изостављеног текста који се односи на територију данашње Србије. Постоји велика и недвосмислена научна потреба за објављивањем критичког издања Путописа Евлије-челебије на српском језику, са коментарима и факсимилима и, по могућству, пратећим студијама.

Референце

[Evliya Çelebi]. Evliya Çelebi Seyahatnamesi. Hazırlayan Ahmed Cevdet. 1-6. İstanbul, 1314-1318 (=1896-1901).

[Evliya Çelebi]. Evliya Çelebi Seyahatnamesi. Hazırlayan Rifat Kilisli. 7-8, İstanbul, 1928.

Anonim. "Vrste riba u našim vodama". Katalog izlagača i izloženih predmeta na izložbama iz voćarstva, vinogradarstva, pčelarstva i ribarstva - priređenim od 28. septembra do 2. oktobra 1908 u Beogradu. Beograd: Srpsko poljoprivredno društvo, 1908. 223-230.

Čohadžić, Dimitrije S. "Putopis Evlije Čelebije o srpskim zemljama u XVII veku". Spomenik XLII. Drugi razred 37 (1905): 1-34.

Dankoff, Robert and Semih Tezcan. "An Evliya Çelebi Bibliography". 4th Ed. 2015, 1-71. Pristupljeno 02. 06. 2018.

Dankoff, Robert. "Ayıp değil! (No Disgrace!)". Journal of Turkish Literature 5 (2008): 77-90.

Dankoff, Robert. "Evliya Çelebi". Encyclopedia of Islam, Three. Ed. Kate Fleet, Gudrun Krämer, et al. First published online: 2016. Pristupljeno 02. 06. 2018.

Dankoff, Robert. An Ottoman Mentality. The World of Evliya Çelebi. Leiden: E. J. Brill, 20062.

Đurđev, Branislav, Bogo Grafenauer i dr. (ur.). Historija naroda Jugoslavije. Knj. 2. Zagreb: Školska knjiga, 1959.

Evlijā Čelebī. Putopis. Odlomci o jugoslovenskim zemljama. Prevod, uvod i komentar Hazim Šabanović. Sarajevo: Veselin Masleša, 19794.

Evliyâ Çelebi b. Derviş Mehemmed Zıllî, Evliyâ Çelebi Seyahatnâmesi. Topkapı Sarayı Kütüphanesi Bağdat 307 Numaralı Yazmanın Transkripsiyonu - Dizini. Hazırlayanlar Yücel Dağlı, Seyit Ali Kahraman ve sair. 5. Kitap. İstanbul: Yapı Kredi Yayınları, 2001.

Evliya Chelebi and Croats. New Perspectives. Pristupljeno 02. 06. 2018.

Fotić, Aleksandar. "Alaca Ḥiṣār (Kruševac)". The Encyclopaedia of Islam, Three. Part 2010-1. Ed. Kate Fleet, Gudrun Krämer, et al. Leiden: Brill, 2010. 59-60.

Fotić, Aleksandar. "Belgrade: A Muslim and Non-Muslim Cultural Centre (16th-17th C.)". Provincial Elites in the Ottoman Empire. Halcyon Days in Crete V. A Symposium Held in Rethymno 10-12 January 2003. Ed. Antonis Anastasopoulos. Rethymno: Crete University Press, 2005. 51-75.

Fotić, Aleksandar. "Devet priloga istoriji turskog Beograda". Godišnjak grada Beograda XXXVIII (1991): 103-112.

Fotić, Aleksandar. "Evliya Çelebi". Encyclopedia of the Ottoman Empire. Ed. Gábor Ágoston and Bruce Masters. New York: Facts on File, 2009. 209-210.

Friedman, Victor A. and Robert Dankoff. "The Earliest Text in Balkan (Rumelian) Romani: A Passage from Evliya Çelebi's Seyāḥat-nāme". Journal of the Gypsy Lore Society 1. 1 (1991): 1-20.

Grafenauer, Bogo, Branislav Đurđev i dr. (ur.). Istorija naroda Jugoslavije. Knj. 2. Od početka XVI do kraja XVIII veka. Beograd: Prosveta, 1960.

Hagen, Gottfried. "Afterword: Ottoman Understandings of the World in the Seventeenth Century". An Ottoman Mentality. The World of Evliya Çelebi. Robert Dankoff. Leiden: E. J. Brill, 20062, 207-248.

Hrabak, Bogumil. "Ribolov i Riblja pijaca u Beogradu u XVI i XVII veku". Godišnjak grada Beograda VII (1960): 59-66.

Moačanin, Nenad i Kornelija Jurin-Starčević. "'Novi' Evlija Èelebi: autograf 'Putopisa'". Književna smotra 173. 3 (2014): 77-90.

Moačanin, Nenad. "Osmanski Osijek: novi pristup". Rad Hrvatske akademije znanosti i umjetnosti: Razred za društvene znanosti 525. 51 (2016): 83-106.

Mordtmann, J. H. - [H. W. Duda]. "Ewliyā Čelebi". Encyclopaedia of Islam. CD-ROM Edition v. 1.0. Leiden: Koninklijke Brill NV, 1999.

Pančić, Josif. "Ribe u Srbiji (Pisces Serbiae)". Glasnik Društva Srbske Slovesnosti XII (1860): 500-667.

Šabanović, Hazim. "Evlijā Čelebī i njegov putopis". Putopis. Odlomci o jugoslovenskim zemljama. Evlijā Čelebī. Prevod, uvod i komentar Hazim Šabanović. Sarajevo: Veselin Masleša, 19794, 9-55.

Yazmanın Transkripsiyonu - Dizini. Evliyâ Çelebi Seyahatnâmesi. Topkapı Sarayı Kütüphanesi Revan 1457 Numaralı Yazmanın Transkripsiyonu - Dizini. Hazırlayanlar Seyit Ali Kahraman ve Yücel Dağlı, 6. Kitap. İstanbul: Yapı Kredi Yayınları, 2002.

Yazmanın Transkripsiyonu - Dizini. Evliyâ Çelebi Seyahatnâmesi. Topkapı Sarayı Kütüphanesi Bağdat 308 Numaralı Yazmanın Transkripsiyonu - Dizini. Hazırlayanlar Yücel Dağlı, Seyit Ali Kahraman ve sair. 7. Kitap. İstanbul: Yapı Kredi Yayınları, 2003.

Yazmanın Transkripsiyonu - Dizini. Evliyâ Çelebi Seyahatnâmesi. Topkapı Sarayı Kütüphanesi Bağdat 308 Numaralı Yazmanın Transkripsiyonu - Dizini. Hazırlayanlar Seyit Ali Kahraman, Yücel Dağlı ve sair. 8. Kitap. İstanbul Yapı Kredi Yayınları, 2003.

Zirojević, Olga. "Ribolov na srednjem Dunavu (XVI i XVII vek)". Zbornik Matice srpske za istoriju 49 (1994): 111-120.

Објављено
2021-07-01
Како цитирати
Број часописа
Год. 51 Бр. 167 (2019)
Секција
Студије, огледи, прилози
Creative Commons License

Овај рад је под Creative Commons Aуторство-Nекомерцијално-Без прераде 4.0 Интернационална лиценца.

Аутори који објављују у часопису сагласни су са следећим условима: 

  • Аутори задржавају своја ауторска права и додељују часопису ексклузивно право првог објављивања научног рада који је истовремено лиценциран под Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International (CC BY-NC-ND 4.0), што омогућава другима да деле ту интелектуалну својину искључиво у научноистраживачке сврхе уз одговарајуће цитирање на аутора и часопис. 
  • Аутори имају права да деле своје радове у одговарајућим институционалним репозиторијумима, као и да их накнадно објављују прерађене и уз дораду, али уз обавезну потврду Књижевне историје и напомену о првом објављивању у овом часопису. 
  • Ауторима је дозвољено, чак се и подстичу да деле радове вирално (нпр. на друштвеним мрежама попут ResearchGate или Academia), што може довести до продуктивне размене научних информација, као и до веће видљивости и цититираности аутора и часописа.  (Погледајте The Effect of Open Access).