Slika Italije u putopisu: Gete, Bajron, Stendal i Crnjanski
Сажетак
Birajući, u XVIII i XIX veku, svakako, a donekle i u XX, dominantni putopisni narativ autor je želeo da pokaže kako se on konstruiše, i koliko je važan ne samo za žanr nego za književnost i kulturu uopšte. Tačnije, kako je putopis uticao i na druge žanrove, pa i neknjiževne. Zatim se bavio odnosom različitih putopisa, tj. njihovih autora. Uzimajući u obzir, pri tome, koliko je putovanje za njih bilo i važna biografska činjenica. Tako je postalo jasno da je doživljaj neke zemlje uvek već posredovan literaturom. I na kraju, implicitno, a na osnovu datih primera, jedno drugačije i šire shvatanje putopisa, odnosno putopisnog. Autor smatra da dosadašnji pristupi, kao što su naratologija, iterologija ili kultura putovanja, i njemu, nešto bliži, tzv. diskurs putovanja nisu iscrpljivali sve mogućnosti putopisa. Takođe, smatra da treba govoriti o putopisnom, onako kako se govori o romanesknom, poetskom ili fikcionalnom. Dakle, treba krenuti od atributa, tj. kvaliteta, i naglasiti da je putopis imanentno intertekstualni žanr.
Референце
Amon, Filip. "Diskurs podređen pravilima''. Treći program 85. (1990), 202-225.
Babić, Zorica. "Memoarsko čitanje/pisanje: o nekim osobinama sumatraističke poetike". Sveske 89 (2008), 101-109.
Bohls, E. and Duncan, I. (eds.). Travel writing 1700-1830. Oxford: Oxford UP, 2005.
Bourget, Paul. Utisci s puta Italijom. Zagreb: Tipografija, 1923.
Burkhart, Jakob. Čičerone uvod u uživanje u umetničkim delima Italije. Novi Sad: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića, 2006.
Casanova, G. Memoari, II, Zagreb: Prosvijeta, 1970.
Casillo, Robert. The Empire of Streotypes: Germaine de Staël and Idea of Italy, New York: Palgrave Macmillan, 2006.
Cavalcanti, Guido. Rime. Banja Luka: Glas, 1986.
Churchill, Kenneth. Italy and English Literature 1764-1930. London: Macmillan, 1993.
Cuddon, J. A. The Penguin Dictionary of Literary Terms and Literary Theory. London: Penguin Books, 1999.
Dostojevski, F. M. Zimske beleške. Zapisi iz podzemlja. Kockar. Beograd: Rad, 1988.
Džons, Ernest. Život i delo Sigmunda Frojda I i II. Novi Sad: Matica srpska, 1985.
Erenburg, Ilja. Francuske sveske. Novi Sad: Matica srpska, 1965.
Flober, Gistav. Buvar i Pekiše. Rečnik otrcanih misli. Beograd: Nolit, 1964.
Gete, J. V. Spisi o književnosti i umetnosti. Maksime i refleksije. Beograd: Rad, 1982.
Gogolj, Nikolaj V. Članci i pisma. Beograd: Jugoslavijapublik, 1991.
Gurevič, Aron. Problemi narodne kulture u srednjem veku. Beograd: Grafos, 1985.
Gvozden, Vladimir. Jovan Dučić putopisac: Ogledi iz imagologije. Novi Sad: Svetovi, 2003.
Jung, K. G. Sećanja, snovi i razmišljanja. Beograd: Atos, 1995.
Klaić, Bratoljub. Veliki rječnik stranih riječi. Zagreb: Zora, 1966.
Klajn, Hugo. Predgovor. Psihopatologija svakodnevnog života. Sigmund Frojd. Novi Sad: Matica srpska, 1976. 7-56.
Kurcijus, Ernst Robert. Evropska književnost i latinski srednji vek. Beograd: SKZ, 1996.
Lafargue, Paul. Počeci romantizma. Zagreb: Zora, 1950.
McCallam, David. "Pique-niquer sur le volcan: une pratique culturelle de Winckelmann a Sade". French Studies LXIII, 3 (2009), 259-270. Crossreff
Moe, Nelson. The View from Vesuvius: Italian Culture and the Southern Question. Los Angeles: California UP, 2002.
Morus. Historija seksualnosti. Zagreb: Naprijed, 1967.
Rečnik književnih termina. Beograd: Institut za književnost i umetnost, 1985.
Shackelton, Robert. "Evolution of Montesquieu's Theory of Climate". Revue Internationale de Philosophie, v. 9, 33/34, (1955), 317-329.
Starobinski, Žan. "Pseudonim Stendal". Nedremano oko. Novi Sad: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića, 2004. 255-314.
Stendal. O ljubavi. Subotica: Minerva, 1979.
Stendhal. Život Henrija Brularda. Zagreb: Zora, 1957a.
Stern, Lorens. Sentimentalno putovanje po Francuskoj i Italiji. Beograd: Rad, 1963.
Stuparević, Olga. "Srpski putopis o Italiji". Uporedna istraživanja I. Beograd: Institut za književnost i umetnost, 1976, 103-181.
Vinkelman, J. J. Istorija drevne umetnosti. Sremski Karlovci: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića, 1996.
Овај рад је под Creative Commons Aуторство-Nекомерцијално-Без прераде 4.0 Интернационална лиценца.
Аутори који објављују у часопису сагласни су са следећим условима:
- Аутори задржавају своја ауторска права и додељују часопису ексклузивно право првог објављивања научног рада који је истовремено лиценциран под Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International (CC BY-NC-ND 4.0), што омогућава другима да деле ту интелектуалну својину искључиво у научноистраживачке сврхе уз одговарајуће цитирање на аутора и часопис.
- Аутори имају права да деле своје радове у одговарајућим институционалним репозиторијумима, као и да их накнадно објављују прерађене и уз дораду, али уз обавезну потврду Књижевне историје и напомену о првом објављивању у овом часопису.
- Ауторима је дозвољено, чак се и подстичу да деле радове вирално (нпр. на друштвеним мрежама попут ResearchGate или Academia), што може довести до продуктивне размене научних информација, као и до веће видљивости и цититираности аутора и часописа. (Погледајте The Effect of Open Access).
