Називи обичаја убијања стараца код Словена
Сажетак
Рад се бави темом убијања стараца коју је, на основу записа неких античких аутора, у свом раду разматрао Веселин Чајкановић. Анализира се значење и мотивација назива којима се, у словенским народним предањима, означава обичај убијања стараца, за који се верује да је некад постојао. На основу више десетина таквих предања, записаних од половине XIX века па до наших дана, установљава се да такви називи постоје код Срба, Црногораца, Македонаца, Белоруса, Украјинаца и Руса. Њихова значења мотивисана су двама главним поступцима у промени социјалног статуса старијих мушкараца (очева) у одређеном узрасту, који су у предању приказани као убијање. Један поступак је ударање, најчешће тупим дрвеним предметом, одакле потичу називи: код Срба – лапот, бупе-лупе, пустенковање; Македонаца – колење; Украјинаца – лопањина; Белоруса – лоповштина; а други – вучење, одвожење (на санкама) код Белоруса, Руса и Украјинаца – сажать на лубок/на лубку вывозыть/на лубке отвозить/спускать стариков на санках. Руски регионални назив црвена смрт нема паралела у другим словенским језицима и вероватно је преузет из предања северних народа.
Референце
Abramovъ, I. «Kakъ perestali ubivatь starikovъ vъ Malorossii». Živaя starina IV. SPb. (1907): 41-42.
AGV. Arhangelьskie gubernskie vedomosti 41. Arhangelьsk, 1871.
Boganeva, A. M., Kozenka, M. A., Labačэўskaя, V. A., Smirnova, I. Ю. Tradыcыйnaя mastackaя kulьtura belarusaў u 6 t. T. 3: Grodzenskae Panяmonne. kn. 2. Minsk, 2006.
Bogatыrev, Petr G. «Magičeskie deйstviя, obrяdы i verovaniя Zakarpatья». Voprosы teorii narodnogo iskusstva, Moskva, 1971. 167−296.
BTR. Bъlgarski tъlkoven rečnik. Sofiя, 1955.
Čajkanović, Veselin (ur.). Srpske narodne pripovetke. SEZ; SKA, knjiga XLI. Beograd - Zemun, Grafički zavod "Makarije", 1927.
Čajkanović, Veselin. Studije iz srpske religije i folklora 1910-1924, knj. 1. Prir. Vojislav Đurić. Beograd: SKZ, BIGZ, Prosveta, Partenon, 1994.
Cepenkov, Marko K. "Narodni prikazni". Makedonski narodni umotvorbi vo deset knigi. kn. 5. Skopje (1980): 30-33, 232-234. (Preštampano iz Sb NU XV. Sofija (1898): 110-111; XVI-XVII, 303)
Černыh, Pavel Я. Istoriko-эtimologičeskiй slovarь sovremennogo russkogo яzыka. t. I. Moskva, 1999.
Dalь, Vladimir. Tolkovый slovarь živago velikoruskago яzыka. t. II. Sankt-Peterburg-Moskva, 1881.
Daničić, Đura. Korijeni s riječima od njih postalijem u hrvatskom ili srpskom jeziku. Zagreb: JAZU, 1877.
Debeljković, Dena. "Običaji srpskog naroda na Kosovu polju". Srpski etnografski zbornik VII. Beograd: SANU (1907): 171-326.
Dinić, Jakša. "Rečnik timočkog govora". Srpski dijalektološki zbornik XXXIV. Beograd, 1988.
Dobrovolьskiй, Vladimir. Smolenskiй эtnografičeskiй sbornikъ č. I. SPb. (1891): 236-237.
Dobšinský, Pavel. Prostonárodnie obyčaje, povery a hry slovenské. Viedeň 1870. Reprint. Bratislava: Nakladatel'stvo Pictus, 1993.
Đorđević, Dragutin M. "Život i običaji narodni u Leskovačkoj Moravi". Srpski etnografski zbornik LXX. Beograd, 1958.
Đorđević, Tihomir R. "O ubijanju staraca". Karadžić II. Aleksinac (1900): 131-132.
ESUM. Etimologičniй slovnik ukraïnsьkoï movi, t. 3. Kiïv, 1989.
Fasmer, Maks. Эtimologičeskiй slovarь russkogo яzыka. t. II. Moskva, 1986.
Filipović, Milenko S. "Različita etnološka građa. (Različita etnološka građa iz Crne Gore i Sandžaka)". Srpski etnografski zbornik LXXX, Beograd, 1967. 149-225.
Filipović, Milenko S. Modriča. Skoplje, 1932.
Fяdosik, Anatolь S. Legendыi padanni. Sklad M. Я. Grыnblat i A. Gurski. Red. Toma A. S. Fяdosik. Minsk: Navuka і tэhnіka, 1983.
Gagović, Svetozar. "Iz leksike Pive (selo Bezuje)". Srpski dijalektološki zbornik LI. Beograd, 2004. 1-312.
Genep, Arnold van. Obredi prelaza: sistematsko izučavanje rituala. Prevod Jelena Loma. Beograd: SKZ, 2005.
Glasenčnik, Igor. Strah me je gratalo: Od Ojstrice nad Dravogradom do Sv. Duha na Ostrem vrhu. Ljubljana: Kmečki glas, Edicija Glasovi 17, 1998.
Grinčenko, B. D. Iz ust naroda. Malorusskie razkazы, skazki i pr. Černigov, 1901.
Grinčenko, B. D. Эtnografičeskie materialы sobrannыe vъ Černigovskoй i sosednihъ s neй guberniяhъ. Černigovъ, 1897.
Horecký, Ján. Slovenská lexikolόgia. I. Tvorenie slov. Bratislava, 1971.
Jagić, Vatroslav. "Zum litoslavischen Sprachalz". Archiv für slavische Philologie II. Berlin, 1877.
Kaйndlь R. F. «Folьklorni materiяli». Etnografičniй zbirnik. t. V. Lьviv. 1898.
Knežević, Srebrica. "Smrtni i posmrtni običaji na Vlasini". Glasnik Etnografskog instituta SANU II-III (1953−1954). Beograd, 1957. 585−591.
Korobka N. «Malorusskaя skazka obъ ubienii starikovъ i mifъ o proishoždenii svinьi u tuzemcevъ Gerveevыhъ ostrovovъ». Živaя starina. vыp. II. SPb. (1908): 155-159.
Kriničnaя, Neonila A. Krestьяnin i prirodnaя sreda v svete mifologii. Moskva, 2011.
Kuret, Niko. Praznično leto Slovencev, t. I. Ljubljana, 1998.
Kuzelя, Zenon. «Posižine i zabavi pri merci v ukraïnsьkim pohoronnim obrяdï». Zapiski Naukovogo Tovaristva im. Ševčenka. Lьviv, 1914, t. CXXI, 173−224; CXXII, Lьviv 1915, 103−160.
Litvinova, Pelageя. «Kakъ sažali vъ starinu lюdeй starыhъ na lubokъ». Kievskaя starina XII. Kievъ (1885): 354-356.
Lozka, A. Ю. «Gulьni, zabavы, igrыščы». Belaruskaя narodnaя tvorčascь. Minsk, 2003.
Lukić, L. "Varoš. Narodni život i običaji". Zbornik za narodni život i običaje Južnih Slavena XXV/1. Zagreb: JAZU, 1921.
Mansikka, Vile Й. Religiя vostočnыh slavяn. Moskva, 2016.
Medić, Mojo. "Nemri". Zbornik za narodni život i običaje južnih Slavena XXIV. Zagreb: JAZU (1919): 29-31.
Medić, Mojo. "Značenje reči lapot". Glasnik Skopskog naučnog društva XV-XVI. Skoplje (1936): 349-352.
Miloradovič, Vasiliй P. «Žitьe-bыtьe lubenskogo krestьяnina». Ukraїnci: narodni viruvannя, povir'я, demonologiя. Kiїv (1991): 170-341.
Mirjan. "Od kada se starci ne ubijaju". Bosanska vila XXII, br. 4. Sarajevo (1907): 61.
Mitrović, Brana. Rečnik leskovačkog govora. Leskovac: Biblioteka Narodnog muzeja u Leskovcu, 1984.
Morozov, Igor A., Slepcova Irina S. i dr. Duhovnaя kulьtura severnogo Belozerья. Эtnodialektnый slovarь. Moskva: Institut эtnologii i antropologii RAN, 1997.
Novikov, Юriй. Folьklor staroobrяdcev Litvы. t. 1. Vilьnюs, 2007.
Obrembski, Jozef. Makedonski etnosociološki studii III. Red. T. Vražinovski. Skopje-Prilep: Institut za staroslovenska kultura, Matica makedonska, 2002.
Petrović, Sreten. Mitologija, magija i običaji, Kulturna istorija Svrljiga I. Niš-Svrljig: Prosveta, 1992.
Pokorny, Julius. Indogermanisches etymologisches Wörterbuch. Band I. Bern-München, 1959.
Prvanović, Svetislav. Timočki zapisi (Iz narodnog života, verovanja i predanja). Zaječar, 1964.
PVL. Povestь vremennыh let. Podgotovka teksta, perevod statьi i kommentarii D. S. Lihačeva. Sankt-Peterburg, 2007.
Radenković, Ljubinko. "O simbolici obrednog ponašanja u narodnoj kulturi Srba". Glas Srpske akademije nauka i umetnosti CDXXIX, knj. 31. Beograd (2019): 95−132.
Radenković, Ljubinko. "Slovenska predanja o ubijanju staraca u kontekstu kulture". Zbornik Matice srpske za slavistiku 63. Novi Sad (2003): 217-236.
Radenković, Ljubinko. "Udaranje u obredima životnog kruga". Kodovi slovenskih kultura 9: Smrt. Beograd (2004): 182−188.
Radenkovič, Lюbinko. «Ubienie starikov». Slavяnskie drevnosti. Эtnolingvističeskiй slovarь pod obщeй redakcieй N. I. Tolstogo. t. 5. Moskva (2012): 339-341.
Radenkovič, Lюbinko. «Ukrыtie starikov kak эlement obrяda perehoda (na materiale predaniй ob ubienii starikov)». Perehodы. Peremenы. Prevraщeniя. Balkanskie čteniя 10. Moskva: Institut slavяnovedeniя RAN (2009): 107-114.
Radovanović, Vojislav. "Narodna predanja o ubijanju starih ljudi". Glasnik Skopskog naučnog društva VII-VIII/ 3-4. Skoplje (1929-1930): 309-346.
Reljić, Ljubomir. "Običaji i verovanja vezani za životni ciklus - rođenje, brak i smrt". Glasnik Etnografskog muzeja 62. Beograd (1998): 51−86.
Romanovъ, Evdokimъ R. Bѣlorusskiй sbornikъ. Vыp. 4: Skazki kosmogeničeskiя i kulьturnыя. Vitebskъ, 1891. 179-182.
RSANU. Rečnik srpskohrvatskog književnog i narodnog jezika XI. Beograd: SANU, 1981.
RSGV. Rečnik srpskih govora Vojvodine 4. Novi Sad: Matica srpska, 2004.
Šajnović I. "Kuga (Kola u Bosni)". Zbornik za narodni život i običaje Južnih Slavena XXIV. Zagreb: JAZU (1919): 316-310.
Skok, Petar. Etimologijski rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika, knj. II. Zagreb: JAZU, 1972.
Sokolova, Vera K. Vesenne-letnie kalendarnыe obrяdы russkih, ukraincev i belorusov XIX - načalo XX v. Moskva: Nauka, 1979.
Sreznevskiй, Izmail I. Materialы dlя slovarя drevne-russkago яzыka po pisьmennыmъ pamяtnikamъ III. Sankt-Peterburg, 1903.
SRNG. Slovarь russkih narodnыh govorov. Leningrad: Institut russkogo яzыka. Vыp. XV (1979), XVII (1981).
Stanimirović, Vlastimir. Neki običaji (o ubijanju staraca). Arhiv SANU, Etnografska zbirka, br. 325/12, Beograd, b.g.
Stanojević, Marinko. "Prilozi rečniku timočkog govora". Zbornik priloga za poznavanje Timočke Krajine I. Beograd, 1929. 134-143.
Stevanović, Mihajlo. Savremeni srpskohrvatski jezik, knj. I. Beograd: Naučna knjiga, 1970.
Stojanović, Radosav. "Crnotravski rečnik". Srpski dijalektološki zbornik LVII. Beograd: SANU, 2010.
SUM. Slovnik ukraïnsьkoï movi, t. IV. Kiïv: Vidavnictvo «Naukova dumka», 1973.
Tenišev, Vяčeslav N. Russkie krestьяne: žiznь, bыt, nravы. Materialы эtnografičeskogo bюro knяzя V. N. Teniševa, tom 1. Kostromskaя i Tverdskaя gubernii. Sankt-Peterburg: Delovaя poligrafiя, 2004.
Tolstaя, Svetlana M. «Polesskie poverья o hodяčih pokoйnikah». Vostočnoslavяnskiй эtnolingvističeskiй sbornik. Moskva: Indrik, 2001. 151-206.
Tolstoй, Nikita I., Tolstaя Svetlana M. «Imя v kontekste narodnoй kulьturы». Problemы slavяnskogo яzыkoznaniя. Tri doklada k XII Meždunarodnomu sъezdu slavistov. Moskva, 1998. 88-125.
Toporov, Vladimir N. «Zametki po pohoronoй obrяdnosti». Balto-slavяnskie issledovaniя 1985. Red. Vяč. Vs. Ivanov. Moskva: Institut slavяnovedeniя RAN, 1987. 10-52.
Trebješanin, Radoš. "Tragovi lapota u predanju i pripovetkama južne Srbije". Narodno stvaralaštvo. Folklor V, sv. 20. Beograd (1966): 1473-1474.
Trojanović, Sima. "Lapot i umorstvo dece". Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka, red. St. Stanojević. Zagreb, 1926. 530-531.
Trojanović, Sima. Lapot i prokletije u Srba. Preštampano iz "Iskre". Beograd (1898): 3- 38.
Uspenskiй, Boris A. Anti-povedenie v kulьture Drevneй Rusi. Izbrannыe trudы, t. I. Moskva, 1996.
Valencova, Marina. «Ob arhaičeskih čertah narodnoй kulьturы rusin Vostočnoй Slovakii». Studia mythologica Slavica 22. Ljubljana (2019): 83-106.
Vedernikova, Natalья. Kinozerskie skazki, predaniя, bыlički. Moskva, 2003.
Vinogradov, Viktor. Russkiй яzыk (grammatičeskoe učenie o slove). Moskva: Russkiй яzыk, 1972.
Vlajić-Popović, Jasna. Istorijska semantika glagola udaranja u srpskom jeziku: preko etimologije do modela semasiološkog rečnika. Beograd: Institut za srpski jezik SANU, 2002.
Vražinovski, Tanas. Narodna mitologija na Makedoncite II. Skopje-Prilep, 1998.
Zelenin, Dmitriй K. Izbrannыe trudы. Statьi po duhovnoй kulьture 1934-1954. Moskva: Indrik, 2004.
Zelenin, Dmitriй K. Vostočnoslavяnskaя эtnografiя. Moskva, 1991.
Zlatanović, Momčilo. Rečnik govora južne Srbije. Vranje: Učiteljski fakultet, 1998.
Zlatković, Dragoljub. "Frazeologija straha i nade u pirotskom kraju". Srpski dijalektološki zbornik XXXV, Beograd: SANU, 1989. 175-457.
Zlatković, Dragoljub. Rečnik pirotskog govora 1. Beograd: Službeni glasnik, 2014.
Žugić, Radmila. "Rečnik govora jablaničkog kraja". Srpski dijalektološki zbornik LII. Beograd: SANU, 2005.
Эngovatova A. V., Saprыkina I. A. "Pogrebeniя v berestяnыh grobah". Živaя starina 4 (56). Moskva, 2007.
ЭSSЯ. Эtimologičeskiй slovarь slavяnskih яzыkov: praslavяnskiй leksičeskiй fond. Red. O. N. Trubačeva. Moskva: Institut russkogo яzыka RAN, 1974.
Овај рад је под Creative Commons Aуторство-Nекомерцијално-Без прераде 4.0 Интернационална лиценца.
Аутори који објављују у часопису сагласни су са следећим условима:
- Аутори задржавају своја ауторска права и додељују часопису ексклузивно право првог објављивања научног рада који је истовремено лиценциран под Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International (CC BY-NC-ND 4.0), што омогућава другима да деле ту интелектуалну својину искључиво у научноистраживачке сврхе уз одговарајуће цитирање на аутора и часопис.
- Аутори имају права да деле своје радове у одговарајућим институционалним репозиторијумима, као и да их накнадно објављују прерађене и уз дораду, али уз обавезну потврду Књижевне историје и напомену о првом објављивању у овом часопису.
- Ауторима је дозвољено, чак се и подстичу да деле радове вирално (нпр. на друштвеним мрежама попут ResearchGate или Academia), што може довести до продуктивне размене научних информација, као и до веће видљивости и цититираности аутора и часописа. (Погледајте The Effect of Open Access).
