Колективно сећање у роману Без утехе Казуа Ишигура
Сажетак
Без утехе (1995), четврти роман Казуа Ишигура, британског писца јапанског порекла и добитника Нобелове награде за књижевност 2017. године, наративно је уобличен као надреални меморијски пејзаж главног протагонисте и приповедача Рајдера. Као реномираном пијанисти светског угледа, Рајдеру је поверен задатак да путем реситала на предстојећем концерту помогне заједници мештана неименованог централноевропског града у коме се обрео, да се консолидује путем културно-естетске еманципације. Упоредо са навирањем Рајдерових сећања која се наративно мапирају на његово окружење у виду лавиринтске структуре анксиозног сна, културна и историјска прошлост града такође се манифестује као неасимилована и спектрална. Анализа романа укључује увиде савремених студија сећања и теорије трауме ради разлучења аспеката колективног сећања у роману као релевантних за конституисање наративног идентитета заједнице, који се испоставља као условљен конфигурацијама културне трауме. Позивамо се на аналитичке концепте архиве и канона, као значајне за конституисање постулираних идентитета, поред трауме као „двоструке ране“ која подразумева компулсивно навраћање прошлости у периодима кризе или транзиције наводно стабилних идентитетских концепција. Анализа романа указује на Ишигурову суптилно-ироничну представу колективних тенденција ка метанаративима присуства, стабилности, вредности и прогреса, која је остварена у раскораку између идеалистичког митологизовања прошлости, коме су мештани града склони, и њиховог свођења историјске сложености на упрошћене бинарности. Са друге стране, завистан однос између Рајдерових личних механизама самоочувања путем потискивања трауме и стремљења заједнице ка одржању кохерентног идентитета путем хомогенизовања колективног сећања, упућује на наративне конфигурације као потку и структурну матрицу индивидуалног и културног идентитета. Покушаји њиховог осмишљавања испостављају се као амбивалентни и комплексни, што не дозвољава њихову недвосмислену осуду у етичком погледу као идеолошких манипулација, будући да чине саставни део сваког конципирања идентитета као наративног. Са друге стране, због проминентне тематике жртвовања, апропријације другости и самообмане поводом сопствених осмишљавајућих парадигми, роман Без утехе уједно разоткрива и недостатак деконструкције процеса сећања, без које се приче које причамо себи о себи некритички усвајају и као опресивни метанаративи спречавају реконфигурацију прошлости, која се или потискује или носталгично идеализује.
Референце
Assmann, Aleida. "Transformations of the Modern Time Regime". Breaking up time: negotiating the borders between present, past and future. Eds. Chris Lorenz and Berber Bevernage. Göttingen: Vandenhoeck & Ruprecht, 2013. 39-56. CrossRef
Baxter, Jeannette. "Into the Labyrinth: Kazuo Ishiguro's Surrealist Poetics in The Unconsoled". Kazuo Ishiguro: New Critical Visions of the Novels. Eds. Sebastian Groes and Barry Lewis. Basingstoke: Palgrave, 2011. 133-143. CrossRef
Beedham, Matthew. The Novels of Kazuo Ishiguro. New York: Palgrave Macmillan, 2010. CrossRef
Caruth, Cathy. Unclaimed Experience: Trauma, Narrative, and History. Baltimore; London: The Johns Hopkins University Press, 1996.
Derrida, Jacques. "Freud and the Scene of Writing". Writing and Difference. London; New York: Routledge, 1978. 246-292.
Derrida, Jacques. Archive Fever: A Freudian Impression. Chicago; London: University of Chicago Press, 1998.
Drąg, Wojciech. Revisiting Loss: Memory, Trauma and Nostalgia in the Novels of Kazuo Ishiguro. Newcastle, UK: Cambridge Scholars Publishing, 2014.
Farrell, Kirby. Post-traumatic Culture: Injury and Interpretation in the Nineties. Baltimore; London: The Johns Hopkins University Press, 1998.
Holmes, Frederick M. "Realism, Dreams and the Unconscious in the Novels of Kazuo Ishiguro". The Contemporary British Novel. Eds. James Acheson and Sarah C. E. Ross. Edinburgh: Edinburgh University Press, 2005. 11-22. CrossRef
Horton, Emily. Contemporary Crisis Fictions: Affect and Ethics in the Modern British Novel. Basingstoke; New York: Palgrave Macmillan, 2014. CrossRef
Huyssen, Andreas. Present Pasts: Urban Palimpsests and the Politics of Memory. Stanford, California: Stanford University Press, 2003. CrossRef
Ishiguro, Kazuo. The Unconsoled. London: Faber and Faber, 2013.
Lacan, Jacques. "Tuché and automaton". The Seminar of Jacques Lacan, Book IX: The Four Fundamental Concepts of Psychoanalysis. Ed. Jacques-Alain Miller. New York; London: W. W. Norton & Company, 1978. 53-64. CrossRef
LaCapra, Dominick. "Trauma, Absence, Loss". Critical Inquiry 25.4 (1999): 696-727. CrossRef
Lewis, Barry. Kazuo Ishiguro. Manchester; New York: Manchester University Press, 2000.
Neal, Arthur G. National Trauma and Collective Memory: Major Events in the American Century. Armonk; London: M. E. Sharpe, 1998.
Nora, Pierre. "Between Memory and History: Les Lieux de Mémoire". Representations 26, Special Issue: Memory and Counter-Memory (1989): 7-24. CrossRef
Olick, Jeffrey K. et al. The Collective Memory Reader. Oxford: Oxford University Press, 2011.
Reitano, Natalie. "The Good Wound: Memory and Community in The Unconsoled". Texas Studies in Literature and Language 49.4 (2007): 361-386. CrossRef
Robinson, Richard. "Nowhere, in particular: Kazuo Ishiguro's The Unconsoled and Central Europe". Critical Quarterly 48.4 (2006): 107-130. CrossRef
Roth, Michael S. Memory, Trauma, and History: Essays on Living with the Past. New York: Columbia University Press, 2012.
Shaffer, Brian W. and Cynthia F. Wong (eds.). Conversations with Kazuo Ishiguro. Jackson, Mississippi: University Press of Mississippi, 2008.
Овај рад је под Creative Commons Aуторство-Nекомерцијално-Без прераде 4.0 Интернационална лиценца.
Аутори који објављују у часопису сагласни су са следећим условима:
- Аутори задржавају своја ауторска права и додељују часопису ексклузивно право првог објављивања научног рада који је истовремено лиценциран под Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International (CC BY-NC-ND 4.0), што омогућава другима да деле ту интелектуалну својину искључиво у научноистраживачке сврхе уз одговарајуће цитирање на аутора и часопис.
- Аутори имају права да деле своје радове у одговарајућим институционалним репозиторијумима, као и да их накнадно објављују прерађене и уз дораду, али уз обавезну потврду Књижевне историје и напомену о првом објављивању у овом часопису.
- Ауторима је дозвољено, чак се и подстичу да деле радове вирално (нпр. на друштвеним мрежама попут ResearchGate или Academia), што може довести до продуктивне размене научних информација, као и до веће видљивости и цититираности аутора и часописа. (Погледајте The Effect of Open Access).
