Утопија транскултурности – културолошке идеје Волфганга Велша

Сажетак

Средином 1990-их година филозоф Волфганг Велш формулише концепт транскултурности у намери да опише измењено стање друштвене и културне реалности касног двадесетог века. Велш промовише ову идеју као радикалну негацију „традиционалних“ културолошких теорија, базираних на представи о етничкој, социјалној и територијалној хомогености, као и на „чистоти“ и аутентичности појединачне националне културе. По Велшу, ни савременији концепти мултикултурности и интеркултурности не успевају да избегну главну замку уписану у старије културолошке теорије: „фаталну“ демаркацију између свог и туђег. Теорија транскултурности конституише се као нова културолошка парадигма према којој културе не постоје као одељене целине већ настају међусобним преплитањем и интегрисањем сопственог и страног, што модерна друштва чини структурно хетерогеним и хибридним. Идеолошки утемељена у теоријама друштвене и културне плуралности, транскултурност изазива на ново суочавање с питањима колективног и индивидуалног идентитета као и на питање њене применљивости у хуманистичким наукама, уметности и књижевности, на које често реферише. Као свака нова теоријска парадигма, и транскултурност улази у поље отвореног теоријског дискурса, на коме се проверавају њени стварни домети и валидност у опису и нормирању културне слике данашњице, што спада у један од главних циљева овог рада.