Одјеци Винкелманове смрти у Трсту у Мановој Смрти у Венецији
Сажетак
Рад анализира типолошке сличности и имплицитне аналогије које новела Смрт у Венецији Томаса Мана успоставља у односу на догађаје у вези са смрћу немачког археолога Јохана Јоакима Винкелмана 1758. године у Трсту. Кључна сличност између смрти Мановог јунака Густава Ашенбаха и Винкелмана везује се за моменат одустајања од првобитно осмишљеног итинерара, које ће се на крају испоставити као кобно. У оба случаја постоји једна врста трагичног кретања у смеру властитог уништења. Настојимо да покажемо да је Ман мотив пута обликовао као модернистичку инверзију Grand Tour-а бајроновског типа, при чему су бинарни опозити Севера и Југа темељно проблематизовани. Винкелмана и Ашенбаха смрт затиче, заправо, негде на пола пута између Севера и Југа, на простору који је некаква супституција правог Југа. Нарочита пажња у раду посвећена је Франческу Арканђелију, контроверзној фигури Винкелмановог убице, са којим овај проводи последње дане. Амбивалентност Арканђелијеве реално-вулгарне природе и онога што је Винкелман идеалистички надоградио учинило је Италијана погодним за двоструку литерарну транспозицију у Мановој новели (ликови-носиоци демонског; Ашенбахова опсесивно-фатална фасцинација Пољским дечаком Тађом). Циљ рада био би да – кроз анализу претходно скицираних елемената – укаже на суштински пародичан, карикирани начин на који је Ман оно чињенично трансформисао у фиктивно, притом препознавши иронични потенцијал трагичног „случаја Винкелман“.
Референце
Бошковић, Лидија. „Мит и Федар као предлошци за Смрт у Венецији Томаса Мана.“ Зборник Матице српске за књижевност и језик 50. 1/2 (2003): 123–160.
Вујновић, Станислава. „Хронотоп летовања на Југу код Андрића и Мана (На примеру: Смрт у Венецији и Летовање на југу).“ Књижевна историја 36. 122/123 (2004): 229–242.
Ђорђевић, Јелена. „Разлика у ведрини: Томас Ман Смрт у Венецији и Иво Андрић Бајрон у Синтри.“ Култура 158 (2018): 240–254. doi.org/10.5937/kultura1858240D
Жижовић, Оливера. „Сан Густава Ашенбаха у приповеци Смрт у Венецији Томаса Мана.“ Књижевна историја 45. 149 (2013): 121–133.
Нешић Павковић, Милена. „Италија у стваралаштву Томаса Мана: новела Смрт у Венецији.“ Наслеђе: часопис за књижевност, уметност и културу 54 (2023): 175–187.
Савић Ребац, Аница. „Томас Ман и проблем уметника“ (предговор). Изабрана дела: књига прва. Томас Ман. Превела с немачког Аница Савић Ребац. Београд: Народна Просвета, 1929. VII–XXVII.
---. Дух хеленства. Прир. Мило Ломпар и Ирина Деретић. Београд: Службени гласник, 2015.
Abot, Porter H. Uvod u teoriju proze. Prevela s engleskog Milena Vladić. Beograd: Službeni glasnik, 2009.
Ayyıldız, Nilay Erdem. “A Voyage from Apollonian Munich to Dionysian Venice in Thomas Mann’s Death in Venice.” Ars Aeterna: Literary Studies and Humanity 11.2 (2019), 68–80.doi.org/10.2478/aa-2019-0011
Beckett, Lucy. “Aschenbach, Mann and Music.” The Musical Times 114.1564 (1973), 579–582. doi.org/10.2307/955544
Böschenstein, Bernard. „Apoll und seine Schatten. Winckelmann in der deutschen Dichtung der beiden Jahrhundertwenden.” Johann Joachim Winckelmann 1717–1768. Hg. Thomas Wolfgang Gaehtgens. Hamburg: Felix Meiner Verlag, 1986. 327–342. doi.org/10.28937/978-3-7873-3039-3
Brinkley, Edward S. “Fear of Form: Thomas Mann’s Der Tod in Venedig.” Monatshefte 91. 1 (1999): 2–27.
Burkhard, Arthur. “Thomas Mann’s Appraisal of the Poet.” Publications of the Modern Language Association of America 46.3 (1931): 880–916.
Butler, Eliza M. The Tyranny of Greece Over Germany: A Study of the Influence Exercised by Greek Art and Poetry Over the Great German Writers of the Eighteenth, Nineteenth and Twentieth Centuries. Boston, MA: Beacon Press, 19582.
Clay, Diskin. “Phaedrus on the Lido: Tod in Venedig.” Trustees of Boston University 21. 1 (2013): 63–76. https://doi.org/10.1353/arn.2013.0031
Dolberg, Glen A. The Reception of Johann Joachim Winckelmann in Modern German Prose Fiction. PhD dissertation. Davis, CA: University of California, 1976.
Euchner, Maria. “Life, Longing, Liebestod: Richard Wagner in Thomas Mann’s Tristan and Tod in Venedig.” The Germanic Review: Literature, Culture, Theory 80.3 (2005): 187–212. doi.org/10.3200/GERR.80.3.187-212
Evans, John. “Death in Venice. The Apollonian/Dionysian Conflict.” The Opera Quarterly 4. 3 (1986): 102–115. https://doi.org/10.1093/oq/4.3.102
Gavilán, Ismael. “Death in Venice: From Thomas Mann to Luchino Visconti. An Artistic Interpretation of Art”. Telling and Re-telling Stories: Studies on Literary Adaptation to Film. Ed. Paula Baldwin Lind. Newcastle upon Tyne: Cambridge Scholars Publishing, 2016. 137–144.
Gossman, Lionel. “Death in Trieste.” Journal of European Studies 22 (1992): 207–240. doi.org/10.1177/004724419202200301
Hayes, Tom and Lee Quinby. “The Aporia of Bourgeois Art: Desire in Thomas Mann’s Death in Venice.” Wayne State University Press 31. 2 (1989): 159–177.
Highet, Gilbert. The Classical Tradition: Greek and Roman Influences on Western Literature. Oxford: Clarendon Press, 1951.
Howard, Seymour. Antiquity Restored: Essays on the Afterlife of the Antique. Vienna: IRSA, 1990.
Koelb, Clayton. “Death in Venice”. A Companion to the Works of Thomas Mann. Eds Herbert Lehnert and Eva Wessell. Rochester, NY and Woodbridge: Camden House, 2004. 95–113. doi.org/10.1515/9781571136398-008
Kvas, Kornelije. Istina i poetika, Novi Sad: Akadеmska knjiga, 2011.
Lamarque, Peter and Stein Haugom Olsen. Truth, Fiction and Literature: A Philosophical Perspective. Oxford: Clarendon Press, 2002. doi.org/10.1093/acprof:oso/9780198236818.003.0012
Majer, Džefri. „Man i Muzil: ‘Smrt u Veneciji’ i ‘Pometnje pitomca Terlesa’.” Prevela s engleskog Milutinka Radojković. Polja 374.36 (1990): 139–141.
Panizzo, Paolo. “The Innocence of the South. Winckelmann in Trieste and the Aschenbach Case”. Trieste 1768: Winckelmann privato. A cura di Maria Carolina Foi e Paolo Panizzo. Trieste: Edizioni Università di Trieste, 2019. 207–221.
Plapp, Laurel. Zionism and Revolution in European-Jewish Literature. New York, NY: Routledge, 2008. doi.org/10.4324/9780203932957
Robertson, Ritchie. “Classicism and its Pitfalls: Death in Venice”. The Cambridge Companion to Thomas Mann. Ed. Ritchie Robertson. Cambridge: Cambridge University Press, 2004. 95–106. doi.org/10.1017/ccol052165310x.006
Seeba, Hinrich. „Johann Joachim Winckelmann Zur Wirkungsgeschichte eines ‘unhistorischen’ Historikers zwischen Ästhetik und Geschichte.” Deutsche Vierteljahrsschrift für Literaturwissenschaft und Geistesgeschichte 56.1 (1982): 168–201. doi.org/10.1007/BF03374807
Shookman, Ellis. Thomas Mann’s Death in Venice: A Novella and Its Critics. Rochester, NY and Woodbridge: Camden House, 2003.
Slochower, Harry. “Thomas Mann’s Death in Venice.” The Johns Hopkins University Press 46. 2/3 (1989): 255–279.
TDW = Trübners Deutsches Wörterbuch. Hg. Walther Mitzka. Bd. 6. Berlin: de Gruyter, 1955. doi.org/10.1515/9783110905144.280
Tinjanov, Jurij. „Književna činjenica“. Poetika ruskog formalizma. Ur. Zoran Gavrilović i Sveta Lukić. Beograd: Prosveta, 1970. 267–286.
Traschen, Isadore. “The Uses of Myth in Death in Venice.” Modern Fiction Studies 11. 2 (1965): 165–179.
Tobin, Robert Deam. “Winckelmann – Homosexualität, schwule Kultur, Queer Theory”. Winckelmann Handbuch: Leben – Werk – Wirkung. Ed. Martin Disselkamp. Stuttgart: J. B. Metzler, 2017. 65–72. https://doi.org/10.1007/978-3-476-05354-1_8
---. “Why is Tadzio a Boy? Perspectives on Homoeroticism in Death in Venice”. Thomas Mann, Death in Venice: A New Translation. Background and Contexts. Criticism. Ed. Clayton Koelb. New York, NY: W. W. Norton & Company, 1994. 207–232.
Vojinović, Lidija i Jelena Knežević. „Umjetnik između apolinijskog i dionizijskog principa – Smrt u Veneciji Tomasa Mana.” Folia linguistica et litteraria 28 (2019): 101–111. doi.org/10.31902/fll.28.2019.6
Watts, Cedric. “The Protean Dionysus in Euripides’ The Bacchae and Mann’s Death in Venice”. Studi dell’ Istituto Linguistico 3 (1981): 151–163.
---. “The Protean Dionysus in Death in Venice”. The Deceptive Text: An Introduction to Covert Plots. Brighton–Totowa, NJ: The Harvester Press: Barnes & Noble Books, 1984. 167–176.
Сва права задржана (c) 2025 Софија Тодоровић

Овај рад је под Creative Commons Aуторство-Nекомерцијално-Без прераде 4.0 Интернационална лиценца.
Аутори који објављују у часопису сагласни су са следећим условима:
- Аутори задржавају своја ауторска права и додељују часопису ексклузивно право првог објављивања научног рада који је истовремено лиценциран под Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International (CC BY-NC-ND 4.0), што омогућава другима да деле ту интелектуалну својину искључиво у научноистраживачке сврхе уз одговарајуће цитирање на аутора и часопис.
- Аутори имају права да деле своје радове у одговарајућим институционалним репозиторијумима, као и да их накнадно објављују прерађене и уз дораду, али уз обавезну потврду Књижевне историје и напомену о првом објављивању у овом часопису.
- Ауторима је дозвољено, чак се и подстичу да деле радове вирално (нпр. на друштвеним мрежама попут ResearchGate или Academia), што може довести до продуктивне размене научних информација, као и до веће видљивости и цититираности аутора и часописа. (Погледајте The Effect of Open Access).


