Роман Тврђава Меше Селимовића и оријенталне књижевности
Сажетак
Рад се бави интертекстуалним везама између романа Тврђава Меше Селимовића и оријенталних књижевности, као и утицајима оријенталне културе и суфијске филозофије на овај роман. Полазећи од метапоетичких исказа самог Селимовића, који је говорио да је Љетопис Мула Мустафе Башескије (1731–1809) дело које представља темељну грађу за писање романа Тврђава, рад настоји да објасни на који начин ово дело – настало на простору Босне и Херцеговине у оквиру оријентално-исламских књижевности и културе, а написано на турском језику – комуницира с романом Тврђава. Рад затим показује како роман успоставља интертекстуалне везе с Кур’аном, као светом књигом ислама, као и са делима оријенталних песника и филозофа. Коначно, рад указује на специфичан утицај суфијске филозофије, а нарочито хамзевијског реда, чијим историјским и политичким значајем се Тврђава бави у појединим својим аспектима.Једна од кључних идеја суфизма и дервишке поезије је Љубав као апсолут, са чиме комуницира и текст романа, указујући на то да је љубав за ликове једина сигурна тврђава.
Референце
Attar, Feriddudin Muhammed. Ilahinama. Prevod Mubina Moker. Sarajevo: Institut Ibn Sina, 2021.
Barać, Nebojša. ,,Predgovor". Sedam princeza. Nizami. Beograd: Zlatni zmaj, 2002.
Bašeskija, Mula Mustafa. Ljetopis. Veselin Masleša, Sarajevo, 1987.
Bratić, Radoslav. ,,Pisac može da žudi samo za nemogućim. Intervju sa Mešom Selimovićem". Pisci, mišljenja, razgovori. Meša Selimović. Beograd: Sloboda, 1977. 381-392.
Budimlić , Abid. ,,Protiv čega se bori pjesnik Ahmet Šabo. Intervju sa Mešom Selimovićem". Pisci, mišljenja, razgovori. Meša Selimović. Beograd: Sloboda 1977. 367-372.
Gerbran, Alen i Žan Ševalije. Rečnik simbola. Novi Sad: Stylos, 2004.
Hadžiosmanović, Lamija i Emina Memija. Poezija Bošnjaka na orijentalnim jezicima. Sarajevo: Preporod, 1995.
Karadayı, Osman Nuri. ,,Tasavvuf Literatüründe Kale Sembolü". Trabzon İlahiyat Dergisi / Trabzon Theology Journal. TİD, 7(2) (2020): 183-226. CrossRef
Križić, Zdenko. ,,Uvod". Zamak duše. Terezija Avilska. Sabrana djela. Svezak I. Zagreb: Karmelska izdanja, 2015, 470-492.
Kukavica, Edin. Bajramijje-melamijje Hamzevije, Sarajevo: Sedam, 2009.
Kur'an. Preveo Besim Korkut. Novi Pazar: El-Kelimeh, 1998.
Muftić, Teufik. Arapsko-bosanski rječnik. Sarajevo: El-Kalem, 2004.
Mujezinović , Mehmed. ,,Uvod". Ljetopis. Mula Mustafa Bašeskija. Sarajevo: Veselin Masleša, 1987. 5-24.
Nametak, Fehim. ,,Hronika, ljetopis i putopis kod Bošnjaka osmanskog perioda". Bošnjačka književnost u književnoj kritici. Knjiga 1. Priredili Enes i Esad Duraković, Fehim Nametak. Sarajevo: Alef, 1998. 552-559.
Nametak, Fehim. Divanska književnost Bošnjaka. Sarajevo: Orijentalni institut, 1997.
Nametak, Fehim. Pojmovnik divanske i tesavvufske književnosti. Sarajevo: Orijentalni insitutut, 2007.
Nicholson, Reyndold. A. Sufizam: mistici islama. Beograd: Babun, 2004.
Nizami, Ganjavi Sedam princeza. Beograd: Zlatni zmaj, 2002a.
Nizami, Ganjavi. Lejla i Medžnun. Beograd: Zlatni zmaj, 2002b.
Prohić, Kasim. ,,Tvrđava". Kritičari o Meši Selimoviću. Sarajevo: Svjetlost, 1973. 185-196.
Rebronja, Nadija. "Od istočnih književnosti do srpskog pesništva - simbolika Medžnuna i Lejle". Zbornik Matice srpske za književnost i jezik, 69 (1) (2021): 129-149.
Rebronja, Nadija. Derviš ili čovek, život i smrt. Religijski podtekst romana Derviš i smrt Meše Selimovića. Beograd: Službeni glasnik, 2010.
Savić, Milisav. ,,Duh ljudski i njegova tvrđava. Razgovor sa Mešom Selimovićem". Pisci, mišljenja, razgovori. Meša Selimović. Beograd: Sloboda, 1977. 373-380.
Schimmel, Annemarie. Mystical dimensions of Islam. Chapel Hill: The University of North Carolina Press, 1975.
Selimović, Meša. Tvrđava. Izabrana dela, III. Beograd: Blic, 2008.
Sušić, Derviš. Hodža Strah. Sarajevo: Svjetlost. 1973.
Šiljak Jasenković, Amina i Emrah Seljaci. Neka bude proklet svaki neprijatelj Sarajeva. Sarajevo: Srpsko prosvjetno i kulturno društvo Prosvjeta, 2022.
Vučković, Radovan. "Između Istoka i Zapada". Kritičari o Meši Selimoviću. Sarajevo: Svjetlost, 1973. 197-205.
Овај рад је под Creative Commons Aуторство-Nекомерцијално-Без прераде 4.0 Интернационална лиценца.
Аутори који објављују у часопису сагласни су са следећим условима:
- Аутори задржавају своја ауторска права и додељују часопису ексклузивно право првог објављивања научног рада који је истовремено лиценциран под Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International (CC BY-NC-ND 4.0), што омогућава другима да деле ту интелектуалну својину искључиво у научноистраживачке сврхе уз одговарајуће цитирање на аутора и часопис.
- Аутори имају права да деле своје радове у одговарајућим институционалним репозиторијумима, као и да их накнадно објављују прерађене и уз дораду, али уз обавезну потврду Књижевне историје и напомену о првом објављивању у овом часопису.
- Ауторима је дозвољено, чак се и подстичу да деле радове вирално (нпр. на друштвеним мрежама попут ResearchGate или Academia), што може довести до продуктивне размене научних информација, као и до веће видљивости и цититираности аутора и часописа. (Погледајте The Effect of Open Access).
