Тон-филмска академија Симе Пандуровића
Сажетак
У раду се говори о једној од малобројних филмских школа у Краљевини Југославији, коју је под називом Тон-филмска академија од 1931. до 1933. године у Београду водио књижевник Сима Пандуровић. Говори се о њеном наставном програму и разлозима престанка деловања.
Референце
Volk, Petar (1992). Pozorišni život u Srbiji 1835–1944. Beograd: Fakultet dramskih umetnosti, Muzej pozorišne umetnosti Srbije.
Ђорђевић, Бојан (2015). „Архивска грађа о руској културној емиграцији у Архиву Југославије у Београду“. Часопис „Руски архив“ (1928–1937) и култура руске емиграције у Краљевини СХС/Југославији: зборник радова /ур. В. Матовић, С. Бараћ/. Београд: Институт за књижевност и уметност, 473–485.
Ђорђевић, Бојан (2018). Племенита мисија или мука жива: српски књижевници као професори. Београд: Друштво за српски језик и књижевност Србије.
Jovičić, Stevan (2010). „Kinematografija u Srbiji 1896–1941“. Südslavistik, 2, 23–33.
Kolarić, Vladimir (2008). „Filmska delatnost ruskih emigranata u jugoslovenskim zemljama u prvoj polovini XX veka“, Zbornik radova Fakulteta dramskih umetnosti, 13/14, 181-198.
Kosanović, Dejan (2003). “Da li je bilo filmske umetnosti u Kraljevini Jugoslaviji“. Zbornik radova Fakulteta dramskih umetnosti, 6/7, 213–232.
Чолић, Драгана; Марковић, Олга (1993). „Александар Черепов и Руско драмско позориште за народ“. Театрон, 81/82/83, 53–57.
Сва права задржана (c) 2025 Бојан Ђорђевић
Овај рад је под Creative Commons Aуторство-Nекомерцијално-Без прераде 4.0 Интернационална лиценца.
Аутори који објављују у часопису сагласни су са следећим условима:
- Аутори задржавају своја ауторска права и додељују часопису ексклузивно право првог објављивања научног рада који је истовремено лиценциран под Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International (CC BY-NC-ND 4.0), што омогућава другима да деле ту интелектуалну својину искључиво у научноистраживачке сврхе уз одговарајуће цитирање на аутора и часопис.
- Аутори имају права да деле своје радове у одговарајућим институционалним репозиторијумима, као и да их накнадно објављују прерађене и уз дораду, али уз обавезну потврду Књижевне историје и напомену о првом објављивању у овом часопису.
- Ауторима је дозвољено, чак се и подстичу да деле радове вирално (нпр. на друштвеним мрежама попут ResearchGate или Academia), што може довести до продуктивне размене научних информација, као и до веће видљивости и цититираности аутора и часописа. (Погледајте The Effect of Open Access).
