Прилог разумевању придева кафкијански
Сажетак
У раду се у компаративном и синхронијском кључу даје преглед књижевноисторијских и теоријских тумачења и разумевања придева кафкијански, према писцу Францу Кафки (1883‒1924). Премда се током друге половине двадесетог века овај придев у значајној мери одвојио од Кафкиног књижевног дела и постао својеврсно опште место у свакодневном говору, употребљаван најчешће при сусрету са збуњујућим и апсурдним бирократским системом, а према најпознатијем Кафкином роману Процес (1925), он представља далеко комплекснију структуру на простору књижевног текста. У питању је једна врста кôда, скуп стилистичких и тематских елемената који функционишу у неким текстовима или чак инфицирају друге текстове, не само на подручју књижевности већ и у другим уметничким медијима (Adams, 2002). Циљ рада је да се представе досадашњи најпродорнији покушаји артикулисања овог термина и да се прикаже на које стилистичке и тематско-мотивске јединице у књижевном тексту се он односи. У раду ћемо представити петочлану типологију најфреквентнијих кафкијанских елемената и размотрити да ли је могуће установити једну врсту интерпретацијске матрице помоћу које се могу тумачити друга кафкијанска књижевна дела.
Референце
ИЗВОРИ
Kafka, Franc. Celokupne pripovetke. Preveo s nemačkog Branimir Živojinović. Beograd: Nolit, 1984.
ЛИТЕРАТУРА
Abrams, M. H. and Geoffrey Galt Harpham. A Glossary of Literary Terms (9th Edition). Boston: Wadsworth Cengage Learning, 2009.
Adams, Jeffrey. „Orson Welles' The Trial: Film Noir & the Kafkaesque“. College Literature, vol. 29, no. 3, 2002, pp. 140–57. JSTOR, http://www.jstor.org/stable/25112662. Pristupljeno 4. 6. 2024.
Adorno, Theodor W. “Notes on Kafka”. Prisms. Trans. by Samuel Weber and Shiery Weber. London: Neville Spearman, 1967. 256.
Anders, Ginter. Kafka: za i protiv. S nemačkog preveo Ivan Foht. Novi Sad: Kiša, 2015.
Anz, Thomas. Literatur des Expressionismus. Stuttgart/Weimar: Reclam, 2002.
Башчаревић, Снежана. „Кафкини мали наративи као отворене параболе“. Зборник Матице српске за књижевност и језик, 64, 2, 2016. 419‒428.
Benjamin über Kafka: Texte, Briefzeugnisse, Aufzeichnungen. Hermann Schweppenhäuser (Hg). Frankfurt am Main: Suhrkamp Verlag, 1981.
Benjamin, Walter. Selected Writings, Volume 2, Part 2, 1931‒1934. Michael W. Jennings, Howard Eiland, Gary Smith (Ed.) Cambridge, Massachusetts/London, England: The Belknap Press of Harvard University Press, 1999.
Bergson, Henri. Das Lachen: ein Essay über die Bedeutung des Komischen. Übers. von Roswitha Plancherel-Walter. Hamburg: Felix Meiner Verlag, 2011.
Bergson, Anri. O smehu. Preveli s francuskog Srećko Džamonja i Nikola M. Popović. Novi Sad: Vega media, 2004.
Borges, Jorge Luis. “Kafka And His Precursors”. gwern.net. <https://gwern.net/doc/borges/1951-borges-kafkaandhisprecursors.pdf > 1. 6. 2024.
Brady, Martin and Helen Hughes. “Kafka adapted to film”. The Cambridge Companion to Kafka, Julian Preece (ed.). Cambridge University Press, 2002. 226‒241.
Volas, Dejvid Foster. “Neke napomene o Kafkinoj duhovitosti iz kojih verovatno nije dovoljno toga uklonjeno”. S engleskog preveo Dejan Acović. Polja, god. LVII, 478, novembar-decembar 2012. 88‒91.
Гавриловић, Јован. „Кафкијански елементи у романима о емиграцији Давида Албахарија“. Годишњак Филолошког факултета Универзитета у Београду. 16, 2020/2021. 193‒207.
Geier, Ted. Kafka's Nonhuman Form: Troubling the Boundaries of the Kafkaesque. Palgrave/Macmillan, 2016.
Goodman, Brian K. „How Franz Kafka Achieved Cult Status in Cold War America“. www.lithub.com. 5. 7. 2023. <https://lithub.com/how-franz-kafka-achieved-cult-status-in-cold-war-america/> 25. 7. 2024.
Grammatikopoulos, Damianos. „Insects and the Kafkaesque: Insectuous Re-Writings in Visual and Audio-Visual Media“. Humanities, 6.74 (2017). Без пагинације, Web. 1. 8. 2024.
Грубачић, Слободан. „Процес“ Франца Кафке. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, 1983.
Gumbrecht, Hans Ulrich. Atmosphere, Mood, Stimmung. Translated by Erik Butler. Palo Alto: Stanford University Press, 2012.
Делез, Жил и Феликс Гатари. Кафка. С француског превела Славица Милетић. Сремски Карловци/Нови Сад: Издавачка књижарница Зорана Стојановића, 1998.
Deleuze, Gilles, and Felix Guattari. Kafka: Toward a Minor Literature. Minneapolis, London: University of Minnesota Press, 1986.
Derrida, Jacques. The Animal That Therefore I Am. Marie-Luise Mallet (Ed.) Fordham University Press, 2008.
Driscoll, Kári and Eva Hoffmann. “Introduction”. What Is Zoopoetics? Kári Driscoll and Eva Hoffmann (Ed.) Palgrave Studies in Animals and Literature, Palgrave Macmillan, 2018. 1‒14.
Durrani, Osman. “Editions, translations, adaptations”. The Cambridge Companion to Kafka, Julian Preece (ed.). Cambridge University Press, 2002. 206‒225.
Emrich, Wilhelm. Franz Kafka. Frankfurt am Main, Bonn: Athenäum Verlag, 1965.
Žmegač, Viktor. Istina fikcije: nemački pripovedači od Thomasa Manna do Günterа
Grassa. Zagreb: Znanje, 1982.
Илић, Бранко. „Прозне минијатуре Франца Кафке од афоризма и идиома до кратке приче“. Савремена проучавања језика и књижевности: зборник радова са III научног скупа младих филолога Србије, III, књ. 2. Крагујевац: Филолошко-уметнички факултет у Крагујевцу, 2012. 33‒44.
Janouh, Gustav. Razgovori s Kafkom: zapisi i sećanja. S nemačkog preveo Jovica Aćin. Novi Sad: Svetovi, 1996.
„KAFKAESQUE.“ Oxford Learner's Dictionaries. <https://www.oxfordlearnersdictionaries.com/definition/english/kafkaesque > 10. 7. 2024.
„KAFKAESQUE“. Merriam-Webster Dictionary. <https://www.merriam-webster.com/dictionary/Kafkaesque#h1 > 10. 7. 2024.
„KAFKAESK“. Duden. <https://www.duden.de/rechtschreibung/kafkaesk > 10. 7. 2024
Lemon, Robert. „The Comfort of Strangeness: Correlating the Kafkaesque and the Kafkan in Kazuo Ishiguro's The Unconsoled“. Kafka for the Twenty-first Century. Stanley Corngold and Ruth V. Gross (ed.) Rocherster/New York: Camden House, 2011. 207‒221.
Man Ki, Chan. A Comparative study of Jewish Commentaries and Patristic Literature on the Book of Ruth (Doctoral Dissertation). University of Pretoria, 2010.
Norris, Margot. Beasts of the Modern Imagination: Darwin, Nietzsche, Kafka, Ernst, and Lawrence. Baltimore: Johns Hopkins University Press, 1985.
Ozik, Sintija. „Nemogućnost prevođenja Franca Kafke“. S engleskog prevela Arijana Božović. Polja, 513, LXIII, septembar-oktobar 2018. 137‒145.
Ozick, Cynthia. “Tall Kafka and His Sisters.” BOMB, no. 65, 1998. 24–25. JSTOR, http://www.jstor.org/stable/40337491. Pristupljeno 11. 6. 2024.
Ozick, Cynthia. „The Impossibility of Translating Franz Kafka“. The New Yorker, 3 January 1999. https://www.newyorker.com/magazine/1999/01/11/the-impossibility-of-being-kafka Pristupljeno 17. 3. 2024.
Пантовић, Катарина. „Кафкина микропроза као песма у прози“. Зборник Матице српске за књижевност и језик, година LXVIII, свеска 1, 2020. 155‒168.
Пантовић, Катарина. „’Вероватно Јеврејин’ ‒ питање јеврејства Франца Кафке“. Зборник радова Јевреји с међународног научног скупа Српски језик, књижевност, уметност, књига II/1, ФИЛУМ, Крагујевац, 2021. 157‒168.
Пантовић, Катарина. Актуелна читања Кафкиног дела. Београд: Службени гласник, 2023.
Пантовић, Катарина. „Кафкина порука свету“. Вечерње новости, Културни додатак, 25. јун 2024. 21.
Parvulescu, Anca. “Kafka’s Laughter: On Joy and the Kafkaesque.” PMLA 130, no. 5, 2015. 1420–32. http://www.jstor.org/stable/44017159. Pristupljeno 29.6.2024.
Петровић, Вук. „Увод у проучавање хумора код Кафке“. Књижевна историја, 45, 149, 2013. 95‒119.
Петровић, Вук. Поетика хумора код Кафке (Св. 1). Београд: Задужбина Андрејевић, 2022.
Robertson, Ritchie. Kafka. A Very Short Introduction. Oxford University Press, 2005.
Robertson, Ritchie. „Kafka, Goffman, and the Total Institution“. Kafka for the Twenty-first Century. Stanley Corngold and Ruth V. Gross (ed.) Rocherster/New York: Camden House, 2011. 136‒150.
Sokel, Walter H. Franz Kafka – Tragik und Ironie. München/Wien: Albert Langer/Georg Müller, 1964.
Steiner, George. „K“. Language and Silence: Essays 1958‒1966. London: Faber, 1967.
Helleberg, Ingeborg. Kafkaesk Komik (Masterarbeit). Institut für Literatur, Kulturkunde und europäische Sprachen, Historisch-philosophisches Fakultät, Universitetet I Oslo, 2014.
Аутори који објављују у часопису сагласни су са следећим условима:
- Аутори задржавају своја ауторска права и додељују часопису ексклузивно право првог објављивања научног рада који је истовремено лиценциран под Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International (CC BY-NC-ND 4.0), што омогућава другима да деле ту интелектуалну својину искључиво у научноистраживачке сврхе уз одговарајуће цитирање на аутора и часопис.
- Аутори имају права да деле своје радове у одговарајућим институционалним репозиторијумима, као и да их накнадно објављују прерађене и уз дораду, али уз обавезну потврду Књижевне историје и напомену о првом објављивању у овом часопису.
- Ауторима је дозвољено, чак се и подстичу да деле радове вирално (нпр. на друштвеним мрежама попут ResearchGate или Academia), што може довести до продуктивне размене научних информација, као и до веће видљивости и цититираности аутора и часописа. (Погледајте The Effect of Open Access).
