„Увек останемо на крају дана сами Кафка и ја“: Процес, Пресуда и Преображај у универзитетској настави

Сажетак

У раду је реч о феномену трајног интересовања за дело Франца Кафке међу студентима опште књижевности. Упркос загонетности романа Процес, који је део лектире за средњу школу, Кафка је студентима изузетно занимљив и близак и пре него што упишу Филолошки факултет, а упознавање с приповеткама или другим романима овог писца продубљује тај доживљај. Рад је колажног типа – основне информације о Кафкиним делима о којима се предаје преплићу се с гласовима студената анкетираних у вези с односом према Кафкиним делима. Истраживање је спроведено међу студентима четврте године Опште књижевности и теорије књижевности на Филолошком факултету Универзитета у Београду, док су реакције студената с предмета Увод у теорију књижевности 1 и 2 бележене као групни одговор на поједине аспекте ових приповедака и романа. Поређења ради, на крају текстa приказани су и резултати анкете спроведене међу неколико колега који су дипломирали на Општој књижевности и теорији књижевности пре око четрдесет година и не баве се предавачким радом