Играње Кафке: видеоиграчке адаптације дела Франца Кафке
Сажетак
Стваралаштво Франца Кафке извршило је велики утицај не само на књижевност, већ и на друге наративне уметности попут филма, стрипа и одскора видео-игара. Упркос томе што је немало игара користило „кафкијанске“ заплете, теме или јунаке, доскора није било наслова који су били експлицитније адаптације Кафкиног дела. У последњих неколико година, међутим, појавило се неколико таквих видео-игара, које су дизајнирали махом независни (енг. indie) развојни тимови: The Franz Kafka Video Game (Denis Galanin, 2017), Metamorphosis (Ovid Works, 2020), The Metamorрhosis (Izmir Games Collective, 2020), Playing Kafka (Charles Games, 2024).
У раду ћемо се бавити тумачењем односа оваквих видео-играчких адаптација дела Франца Кафке с њиховим књижевним изворницима. Истраживање ће из угла теорије адаптације и интермедијалног лудонаративног истраживања покушати да дефинише који су елементи Кафкиног дела (стил, тематика, заплети) адаптирани у видео-играма и на који начин су дочарани у контексту механика игре, аудио-визуелног окружења и приповедне композиције. Такође, истраживање ће показати на које су се аспекте Кафкине поетике, односно на каква читања његовог дела ове видео-игре највише ослањале.
Референце
Јоцић, Милош. „Шта је играо Павић? О лудолошко-наративним аспектима видео-игара авантуристичког жанра кроз читање Милорада Павића“. Књижевна историја 168 (2019): 199–218.
Bogost, Ian. How to Do Things with Videogames. Minneapolis: University of Minnesota Press, 2011.
Despotov, Vojislav. Čekić tautologije: Pregled novih vrsta tehničke inteligencije u poeziji SFRJ. Zrenjanin: Gradska bibliotеka Žarko Zrenjanin, 2005.
Goebel, Rolf J. „The Exploration of the Modern City in ‘The Trial’“. The Cambridge Companion to Kafka. Ur. Julian Preece. Cambridge: Cambridge University Press, 2002: 42–59.
Grau, Oliver. Virtuelna umetnost. Prevela Ksenija Todorović. Beograd: Clio, 2008.
Hutcheon, Linda. A Theory of Adaptation: Second Edition. London, New York: Routledge, 2013.
Jenkins, Henry. „Narrative Spaces“. Space Time Play: Computer Games, Architecture and Urbanism: The Next Level. Ur. Friedrich von Borries, Steffen P. Walz, Matthias Böttger. Basel, Boston, Berlin: Birkhäuser, 2007: 56–60.
Johae, Anthony. „The City, the Light, Air and Illness in Kafka’s ‘Der Prozess’“. Journal of Kafka Society of America 20 (1996): 19–29.
Kembel, Džozef. Heroj sa hiljadu lica: Treće izdanje, prerađeno i dopunjeno. Preveo Branislav Kovačević. Beograd: Milstone, 2023.
Lessing, Gotthold Ephraim. Laokoon, ili o granicama slikarstva i poezije. Preveo Svetislav Predić. Beograd: Kultura, 1954.
Maravić, Manojlo. Totalna istorija video-igara. Beograd: Clio, 2022.
McFarlane, Brian. Novel to Film: An Introduction to the Theory of Adaptation. Oxford: Clarendon Press, 1996.
Stam, Robert. „The Dialogics of Adaptation“. Film Adaptation. Ur. James Naremore. New Brunswick: Rutgers University Press, 2000: 54–76.
Totten, Christopher W. An Architectural Approach to Level Design. Fairvax: George Mason University, 2014.
Zichler, Hans. Kafka geht ins Kino. Reinbek: Rowohlt, 1996.
Кафка, Франц. Процес. Превела Вида Жупански-Печник.
Metamorphosis (Ovid Works, 2020)
Тhe Franz Kafka Video Game (Denis Galanin, 2017)
The Metamorрhosis (Izmir Games Collective, 2020)
Playing Kafka (Charles Games, 2024)
Сва права задржана (c) 2025 Милош Јоцић
Овај рад је под Creative Commons Aуторство-Nекомерцијално-Без прераде 4.0 Интернационална лиценца.
Аутори који објављују у часопису сагласни су са следећим условима:
- Аутори задржавају своја ауторска права и додељују часопису ексклузивно право првог објављивања научног рада који је истовремено лиценциран под Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International (CC BY-NC-ND 4.0), што омогућава другима да деле ту интелектуалну својину искључиво у научноистраживачке сврхе уз одговарајуће цитирање на аутора и часопис.
- Аутори имају права да деле своје радове у одговарајућим институционалним репозиторијумима, као и да их накнадно објављују прерађене и уз дораду, али уз обавезну потврду Књижевне историје и напомену о првом објављивању у овом часопису.
- Ауторима је дозвољено, чак се и подстичу да деле радове вирално (нпр. на друштвеним мрежама попут ResearchGate или Academia), што може довести до продуктивне размене научних информација, као и до веће видљивости и цититираности аутора и часописа. (Погледајте The Effect of Open Access).
