Раша Ливада у времену хороскопа
Сажетак
Поему „Хороскоп“ Раше Ливаде, која је саставни, завршни део збирке Атлантида, овде сагледавамо и као самосталну песничку творевину и најаву потоње збирке Карантин. Настојимо да уочимо њен значај у оквиру целокупног Ливадиног песничког стваралаштва, те значење и смисао који добија као део збирке Атлантида, као самостална целина и као антиципација идејног хоризонта Карантина, Ливадине тестаментарне књиге. У домену поетике фрагмента, ова поема, као партиципант већих целина којима (не) припада, постаје значајна тачка пресека Ливадиних поетичких избора и идејних перспектива. Њену интерпретативну пуноћу сагледавамо у оквиру жанра поеме, посебне употребе језика и слободног стиха, али и кроз поређење с поемом „Ламент над Београдом“ Милоша Црњанског.
Референце
Ливада, Раша. Попрскан знојем казаљки. Атлантида. Карантин. Прир. Милутин Петровић, Борислав Радовић. Београд: Трећи трг ‒ Чигоја штампа, 2017.
--- О поезији. Прир. Бранко Кукић и Милутин Петровић. Чачак: Градац К, 2018.
Albahari, David. „Nula, ništa, sve.“ Horoskop. Raša Livada. Zaječar: Matična biblioteka „Svetozar Marković“, 2008. 35‒40.
Antonijević, Damnjan. Opisom iznutra. Novi Sad: Radnički univerzitet „Radivoj Ćirpanov“, 1976.
--- „Бунтом ироније: Раша Ливада Карантин.“ Летопис Матице српске 154. 421. 1 (1978): 137‒142.
Bart, Rolan. „Smrt autora.“ Polja 30. 309 (1984): 450.
Божовић, Гојко. „Митопеја и епифанија.“ Београдски књижевни часопис 2. 5 (2006): 188‒191.
Velimirac, Ivana. „A još jedino ti možeš...“ Horoskop. Raša Livada. Zaječar: Matična biblioteka „Svetozar Marković“, 2008. 41‒46.
Gordić, Slavko. „Nalog poeziji i nalog poezije: (marginalije uz ̕Horoskop̕ Raše Livade).“ Polja 19. 169 (1973): 18‒19.
--- „Raša Livada: Karantin, Prosveta, Beograd, 1977.“ Polja 23. 226 (1977): 32‒33.
Гвозден, Владимир. „Српска поезија после смрти утопије.“ Златна греда 17. 193/194 (2017): 68‒77.
Живановић, Никола. „Хороскоп Раше Ливаде.“ Кораци 43. 1/2 (2009) http://koraci.yolasite.com/2009-1-2-horoskop.php› 12. 2. 2022.
Коваленко, Светлана Алексеевна. Поэма как жанр литературы. Москва: Знание, 1982.
Korunović, Goran. „Ironična mudrost Karantina.“ Treći trg 13. 57/58 (2017): 27‒29.
Лаковић, Александар Б. „Интелектуалистички концепт песништва.“ Летопис Матице српске 183. 480. 1/2 (2007): 195‒203.
Lukić, Jasmina. Drugo lice: prilozi čitanju novijeg srpskog pesništva. Beograd: Prosveta, 1985.
Медан, Маја. „Ливадин крај песме.“ Зборник за језике и књижевност Филозофског факултета у Новом Саду 3 (2013): 167‒178.
Milić, Novica. ABC dekonstrukcije. Beograd: Narodna knjiga ‒ Alfa, 1997.
Палавестра, Предраг. Послератна српска књижевност 1945‒1970 и њена историја. Београд: Службени гласник, 2012.
Pavković, Vasa. „Beleške o savremenoj poeziji.“ Šum Vavilona: kritičko-poetska hrestomatija mlađe srpske poezije. Prir. Mihajlo Pantić, Vasa Pavković. Novi Sad: Književna zajednica Novog Sada, 1988. 23‒31.
Петров, Александар. Поезија Црњанског и српско песништво. Београд: „Вук Караџић“, 1971.
Поповић, Тања. Поема или модерни еп. Београд: Службени гласник, 2012.
Радовић, Борислав. „Шта Ливада каже.“ Раша Ливада. Попрскан знојем казаљки. Атлантида. Карантин. Прир. Милутин Петровић, Борислав Радовић. Београд: Трећи трг ‒ Чигоја штампа, 2017. 267‒271.
Radojčić, Saša. „Tako je govorio Livada.“ Polja 63. 509 (2018): 146‒148.
Стојковић, Душан. „Рафали метафора Раше Ливаде.“ Кораци 41. 38. 9/10 (2007): 195‒207.
Тартаља, Иво. Теорија књижевности. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, 1998.
Успенски, Борис. Ego loquens : језик и комуникациони простор. Нови Сад: Академска књига, 2012.
Сва права задржана (c) 2025 Јелена Младеновић

Овај рад је под Creative Commons Aуторство-Nекомерцијално-Без прераде 4.0 Интернационална лиценца.
Аутори који објављују у часопису сагласни су са следећим условима:
- Аутори задржавају своја ауторска права и додељују часопису ексклузивно право првог објављивања научног рада који је истовремено лиценциран под Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International (CC BY-NC-ND 4.0), што омогућава другима да деле ту интелектуалну својину искључиво у научноистраживачке сврхе уз одговарајуће цитирање на аутора и часопис.
- Аутори имају права да деле своје радове у одговарајућим институционалним репозиторијумима, као и да их накнадно објављују прерађене и уз дораду, али уз обавезну потврду Књижевне историје и напомену о првом објављивању у овом часопису.
- Ауторима је дозвољено, чак се и подстичу да деле радове вирално (нпр. на друштвеним мрежама попут ResearchGate или Academia), што може довести до продуктивне размене научних информација, као и до веће видљивости и цититираности аутора и часописа. (Погледајте The Effect of Open Access).


