Идеолошке перспективе песничких збирки Карантин Раше Ливаде и Невријеме и друго Данијела Драгојевића

Сажетак

У раду се у компаративном контексту тумаче песме из збирке Карантин (1977) Раше Ливаде и Невријеме и друго (1968) Данијела Драгојевића. Посебна пажња се посвећује идеолошким перспективама које еманирају песнички текстови издвојених аутора. Идеологија се пре свега разумева у теоријском кључу Алтисера, Манхајма, те антрополошко-филозофских идеја које идеологију сагледавају, начелно казано, као „поглед на свет“. Најпре се анализира организација исказних инстанци у песмама Карантина, као и вишезначни идеолошки вектори који произлазе из корелације наизглед опречних импликација песама – из постмодерне демистификације „великих наратива“ и, с друге стране, специфичне носталгије за аксиолошком лествицом предмодерних времена. При тумачењу текстова Невријемена узима се у обзир корелација есејистички експлицираног ангажмана у књижевности и исказивања у самим песмама, прожетог сумњом у телеолошке смернице хришћанске заједнице. На крају се сагледавају либерална природа имагинације Карантина у иронијском осциловању између постмодерне оптике лирског субјекта и предмодерног хабитуса завршних исказивања у песмама. У случају Драгојевићеве збирке, фокус је на афицираности хришћанске слике света духом модерности који дестабилизује процес интерпелације хришћанском перспективом. У оба случаја реч је о настојањима да се очува одређена релеванција аксиолошко-идеолошке оптика подобне предмодерним временима.