Идеолошке перспективе песничких збирки Карантин Раше Ливаде и Невријеме и друго Данијела Драгојевића
Сажетак
У раду се у компаративном контексту тумаче песме из збирке Карантин (1977) Раше Ливаде и Невријеме и друго (1968) Данијела Драгојевића. Посебна пажња се посвећује идеолошким перспективама које еманирају песнички текстови издвојених аутора. Идеологија се пре свега разумева у теоријском кључу Алтисера, Манхајма, те антрополошко-филозофских идеја које идеологију сагледавају, начелно казано, као „поглед на свет“. Најпре се анализира организација исказних инстанци у песмама Карантина, као и вишезначни идеолошки вектори који произлазе из корелације наизглед опречних импликација песама – из постмодерне демистификације „великих наратива“ и, с друге стране, специфичне носталгије за аксиолошком лествицом предмодерних времена. При тумачењу текстова Невријемена узима се у обзир корелација есејистички експлицираног ангажмана у књижевности и исказивања у самим песмама, прожетог сумњом у телеолошке смернице хришћанске заједнице. На крају се сагледавају либерална природа имагинације Карантина у иронијском осциловању између постмодерне оптике лирског субјекта и предмодерног хабитуса завршних исказивања у песмама. У случају Драгојевићеве збирке, фокус је на афицираности хришћанске слике света духом модерности који дестабилизује процес интерпелације хришћанском перспективом. У оба случаја реч је о настојањима да се очува одређена релеванција аксиолошко-идеолошке оптика подобне предмодерним временима.
Референце
Dragojević, Danijel. Nevrijeme i drugo. Zagreb: Studentski centar Sveučilišta, 1968.
Ливада, Раша. Попрскан знојем казаљки; Атлантида; Карантин. Београд: Трећи Трг, 2017.
Altiser, Luj. Ideologija i državni ideološki aparati. Loznica: Karpos. Preveo Andrija Filipović, 2009.
Vatimo, Đani. Subjekt i maska. Preveo Saša Hrnjez. Novi Sad, Sremski Karlovci: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića, 2011.
Gramsci Antonio. Pisma iz zatvora. Prevod Stanko Škunca. Zagreb: Zora, 1951.
Žižek Slavoj. Škakljivi subjekt: odsutno središte političke ontologije. Preveo Dinko Telećan. Sarajevo: Šahinpašić, 2006.
Levinas, Emanuel. „Trag Drugog”. Preveo Branko Romčević. Reč. 71, 17 (2003) 393–406.
Lyotard, Jean-Francois. Postmoderno stanje. Prevela Tatiana Tadić. Zagreb: Ibis grafika, 2005.
Manhajm, Karl. Ideologija i utopija. Preveo Branimir Živojinović. Beograd: Nolit, 1968.
Marks Karl i Engels Fridrih. Nemačka ideologija. I knjiga. Preveo Dušan Nedeljković. Beograd: Kultura, 1964.
Milanja, Cvjetko. Hrvatsko pjesništvo od 1950. do 2000. Dio 2. Zagreb: Altagama. 2001.
Sartr, Žan Pol. Šta je književnost. Preveli Frida Filipović, Nikola Bertolino. Beograd: Nolit, 1981.
Trilling, Lionel. The Liberal Imagination. New York: New York Review Book, 2008.
Heidegger, Martin. Doba slike svijeta. Preveo Boris Hudoletnjak. Zagreb: Studentski centar Sveučilišta u Zagrebu, 1969.
Шкаламера Жељко. Старо језгро Земуна I. Београд: Завод за заштиту културе града Београда, 1966.
Škorić Marko, Kišjuhas Aleksej. Vodič kroz ideologije I. Novi Sad: Alternativna kulturna organizacija, 2014.
Сва права задржана (c) 2025 Горан Коруновић

Овај рад је под Creative Commons Aуторство-Nекомерцијално-Без прераде 4.0 Интернационална лиценца.
Аутори који објављују у часопису сагласни су са следећим условима:
- Аутори задржавају своја ауторска права и додељују часопису ексклузивно право првог објављивања научног рада који је истовремено лиценциран под Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International (CC BY-NC-ND 4.0), што омогућава другима да деле ту интелектуалну својину искључиво у научноистраживачке сврхе уз одговарајуће цитирање на аутора и часопис.
- Аутори имају права да деле своје радове у одговарајућим институционалним репозиторијумима, као и да их накнадно објављују прерађене и уз дораду, али уз обавезну потврду Књижевне историје и напомену о првом објављивању у овом часопису.
- Ауторима је дозвољено, чак се и подстичу да деле радове вирално (нпр. на друштвеним мрежама попут ResearchGate или Academia), што може довести до продуктивне размене научних информација, као и до веће видљивости и цититираности аутора и часописа. (Погледајте The Effect of Open Access).


