Лудовик Пасквалић у свијетлу књижевне критике 20. вијека

Сажетак

Лудовик Пасквалић је један од најзначајнијих пјесника ренесансног Котора. Његов штампани књижевни легат чине двије пјесничке руковијети: Rime volgari и Carmina, штампане у Serenissimi. Пасквалићев одабир да у складу с временом и околностима у којима је живио своју поезију ствара на за њега страним језицима допринијео је вишедеценијском запостављању његовог лика и дјела у научним круговима на регионалним језицима. Тема овог рада је хронолошки приказ помена пјесника на које смо наилазили у појединим прилозима, лексиконима, антологијама и књижевним историјама. Прокоментарисали смо како се ширила рецепција о Пасквалићу, указујући на нетачне наводе у вези с дјелима или биографијом пјесника. Овај рад доноси напредак у науци, откривајући први помен познатог пјесника још у 16. вијеку, што представља значајан корак напријед у односу на досадашња истраживања, која су наводила прву рецепцију бококоторског поете тек у 18. вијеку. Метод је компаратистичког, истраживачког и књижевно-историјског карактера, заснован на комбинаторици истраживања о аутору, односно одјека Пасквалићевог дјела у словенском свијету. Циљ рада је, поред свеобухватног хронолошког приказа рецептивних ширења о пјеснику и указивања на неправилности у навођењима, да се у науци устали пракса навођења новог првог помена о Лудовику Пасквалићу, који је старији од до сада познатог и који датира још из времена пјесникових савременика. Имајући у виду да је Лудовик Пасквалић значајан за нашу књижевност, мада је стварао и на латинском језику, мишљења смо да је у кумулативном сагледавању и промишљању могуће креирати свеобухватну слику о рецепцији бококоторског пјесника.