Величковићевство: царство интерпретативних фантазмагорија
(Зоран Милутиновић. Фантом у библиотеци: постоји ли српски националистички дискурс о Иви Андрићу?. Београд: Геопоетика издаваштво, 2022, 125 стр.)
Референце
Бајчета 2022: Бајчета, Владан. „Весела наука“. Летопис Матице српске 197. 510 (јул–август 2022): 220–225.
Букумира 2023: Букумира, Јован. „Од сабласти до фантома: полемике о Иви Андрићу у постјугословенском периоду – критичко преиспитивање“. Књижевна историја 55.81 (2023): 71–106.
Величковић 2020: Veličković, Nenad. „The Serbian Discourse on Ivo Andrić: Some Traces of a Collective Trauma”. Trauma – Generationen – Erzählen. Yvonne Drosihn / Ingeborg Jandl / Eva Kowollik (eds). Berlin: Frank & Timme, 2020.
Казаз 2018а: Kazaz, Enver. Milutinovićeva kritička mrena.
https://ivanlovrenovic.com/clanci/varia/enver-kazaz-milutinoviceve-logicke-vratolomije 30. 11. 2024.
Казаз 2018б: Kazaz, Enver, Milutinovićeve logičke vratolomije.
https://ivanlovrenovic.com/clanci/varia/enver-kazaz-milutinoviceve-logicke-vratolomije 30. 11. 2024.
Ломпар 2019: Ломпар, Мило. Дух самопорицања. Прилог критици српске културне политике. Београд: Catena mundi, 2019.
Милутиновић 2018: Милутиновић, Зоран. Битка за прошлост: Иво Андрић и бошњачки национализам. Београд: Геопоетика издаваштво, 2018.
Милутиновић 2018а: Milutinović, Zoran. Odgovor Enveru Kazazu.
https://ivanlovrenovic.com/clanci/varia/zoran-milutinovic-odgovor-enveru-kazazu 30. 11. 2024.
Милутиновић 2022: Милутиновић, Зоран. Фантом у библиотеци: постоји ли српски националистички дискурс о Иви Андрићу. Београд: Геопоетика издаваштво, 2022.
Перишић 2022: Перишић, Игор. „Српски научни Шерлок Холмс“. Свеске Задужбине Иве Андрића 41. 39 (2022): 231–236.
Сва права задржана (c) 2025 Немања Каровић
Овај рад је под Creative Commons Aуторство-Nекомерцијално-Без прераде 4.0 Интернационална лиценца.
Аутори који објављују у часопису сагласни су са следећим условима:
- Аутори задржавају своја ауторска права и додељују часопису ексклузивно право првог објављивања научног рада који је истовремено лиценциран под Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International (CC BY-NC-ND 4.0), што омогућава другима да деле ту интелектуалну својину искључиво у научноистраживачке сврхе уз одговарајуће цитирање на аутора и часопис.
- Аутори имају права да деле своје радове у одговарајућим институционалним репозиторијумима, као и да их накнадно објављују прерађене и уз дораду, али уз обавезну потврду Књижевне историје и напомену о првом објављивању у овом часопису.
- Ауторима је дозвољено, чак се и подстичу да деле радове вирално (нпр. на друштвеним мрежама попут ResearchGate или Academia), што може довести до продуктивне размене научних информација, као и до веће видљивости и цититираности аутора и часописа. (Погледајте The Effect of Open Access).
