Geopoetics of Discourse: Spaces and Linguistic Hybridity in Desert and The Quarantine by Jean-Marie Gustave Le Clézio
Сажетак
Овај чланак анализира начин на који Пустиња (Désert, 1980) и Карантин (La Quarantaine, 1995) Ж.-М. Г. Ле Клезиоа обликују геопоетику засновану на кретању, алтераритету и мешовитости. Првобитни простори – сахарска пустиња и Индијски океан – функционишу као симболичке матрице које обликују субјективност ликова и одређују њихов однос према свету. Путовање постаје иницијацијска структура у којој лутање, прагови и прелази отварају пут унутрашњој трансформацији. Језик, схваћен као простор односа, отпора и хибридизације, има средишњу улогу: језичка полифонија, креолски, „мешани“ француски и разноврсне усмености субвертирају колонијалне хијерархије и отварају трећи простор гостопримства. Критика колонијализма развија се у детаљима свакодневице, у микро-моћима и дељеној рањивости. Најзад, писање Ле Клезиоа, обележено етиком пажње, спорости и крхкости, чини књижевност простором гостопримства у којем се сећање, пејзаж и субалтерни гласови изнова обликују.
Референце
Bachelard, Gaston. La Poétique de l’espace. Paris: Presses Universitaires de
France, 1957.
Bhabha, Homi K. The Location of Culture. London: Routledge, 1994.
Bernabé, Jean. Écrits creoles. Paris: L’Harmattan, 1983.
Butler, Judith. Vie précaire: les pouvoirs du deuil et de la violence après le 11
septembre 2001. traduit par Jérôme Rosanvallon & Jérôme Vidal. Paris:
Éditions Amsterdam, 2005.
Campbell, Joseph. The Hero with a Thousand Faces. Princeton: Princeton
University Press, 1949.
De Certeau, Michel. L’invention du quotidien. Paris: Gallimard, 1980.
De Cortanze, Gérard. J. M. G. Le Clézio: le nomade immobile. Paris: Éditions
Du Chêne, 1999.
Eliade, Mircea. Le mythe de l’éternel retour. Paris: Payot, 1954.
Fanon, Frantz. Les damnés de la terre. Paris: Maspero, 1963.
Foucault, Michel. Surveiller et punir. Paris: Gallimard, 1975.
Fumaroli, Marc. L’éloquence de la lecture. Paris: Fayard, 2004.
Glissant, Édouard. Poétique de la Relation. Paris: Gallimard, 1990.
Huggan, Graham. The Postcolonial Exotic: Marketing the Margins. London:
Routledge, 2001.
Le Clézio, Jean-Marie Gustave. Le Procès-verbal. Paris: Gallimard, 1963.
Le Clézio, Jean-Marie Gustave. Désert. Paris: Gallimard, 1980.
Le Clézio, Jean-Marie Gustave. La Quarantaine. Paris: Gallimard, 1995.
M’bassi Atéba, Raymond. «Articuler le local au global: Le Clézio et la
coexistence des savoirs culturels». Les Cahiers J.-M. G. Le Clèzio, 3–4,
137–152.
Maingueneau, Dominique. Analyse du discours et théorie de l’énonciation.
Paris: Armand Colin, 1999.
Martinelli Lorella. «Topographie et mimétisme linguistique dans Désert
et La Quarantaine de Jean-Marie Gustave Le Clézio». In: Emanuela,
Ettorre, Lorella, Martinelli (éds). Corpi, soglie e frontiere. Lanciano:
Carabba, 2016. 77–93.
Merleau-Ponty, Maurice. Phénoménologie de la perception. Paris: Gallimard, 1945.
Moirand, Sophie. Analyse interactionnelle du discours. Paris: L’Harmattan, 2011.
Rabatel Alain. La confrontation des points de vue dans la dynamique figurale
des discours. Énonciation et interprétation. Limoges: Éditions LambertLucas, 2021.
Ricœur, Paul. La mémoire, l’histoire, l’oubli. Paris: Seuil, 2000.
Ridon Jean-Xavier. Henri Michaud, J. M. G. Le Clézio. L’exil des mots. Paris:
Kimé, 1995.
Roussel-Gillet, Isabelle. J. M. G. Le Clézio, l’œuvre féconde: certitudes, pays et
musées imaginaires. Caen: Passages, 2011.
Tadié, Jean-Yves. Le Clézio ou l’écriture du monde. Paris: Gallimard, 1995.
Thibault, Bruno, J.-M. G. Le Clézio et la métaphore exotique. Amsterdam:
Rodopi, 2009.
Thibault, Philippe et Turner, Victor. The Ritual Process: Structure and AntiStructure. Chicago: Aldine, 1969.
White, Kenneth. Poetics of the Earth. Edinburgh: Edinburgh University
Press, 1982.
Сва права задржана (c) 2026 Lorella Martinelli
Овај рад је под Creative Commons Aуторство-Nекомерцијално-Без прераде 4.0 Интернационална лиценца.
Аутори који објављују у часопису сагласни су са следећим условима:
- Аутори задржавају своја ауторска права и додељују часопису ексклузивно право првог објављивања научног рада који је истовремено лиценциран под Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International (CC BY-NC-ND 4.0), што омогућава другима да деле ту интелектуалну својину искључиво у научноистраживачке сврхе уз одговарајуће цитирање на аутора и часопис.
- Аутори имају права да деле своје радове у одговарајућим институционалним репозиторијумима, као и да их накнадно објављују прерађене и уз дораду, али уз обавезну потврду Књижевне историје и напомену о првом објављивању у овом часопису.
- Ауторима је дозвољено, чак се и подстичу да деле радове вирално (нпр. на друштвеним мрежама попут ResearchGate или Academia), што може довести до продуктивне размене научних информација, као и до веће видљивости и цититираности аутора и часописа. (Погледајте The Effect of Open Access).
