Изгнанство у породични круг: Град и кућа Наталије Гинзбург и Мамац Давида Албахарија
Сажетак
Рад компаративно анализира роман Град и кућа (La città e la casa, 1984) Наталије Гинзбург и роман Мамац (1996) Давида Албахарија кроз опсесивну потребу за уписивањем у породични круг и кроз наративне стратегије посредством којих се субјект конституише у условима губитка, одсуства и фрагментације. Полазећи од теоријских увида Мишела Фукоа и Жака Дериде, рад настоји да покаже како се у оба текста породична историја и однос према родитељским фигурама обликују као кључни простор трагања за идентитетом. Епистоларна структура код Гинзбургове и наратив посредован магнетофонским снимком и сећањем код Албахарија, откривају нарацију као место у коме губитак и одсуство постају онтичка могућност саме приче. Породица се у тим романима не јавља као стабилан ослонац, већ као парадоксални простор припадности и изгнанства, унутар ког субјект настоји да, кроз чин писања, реконструише поре- кло, памћење и сопствени идентитет.
Референце
Албахари, Давид. Мамац. Београд: Народна књига, 1997.
Гинзбург, Наталија. Град и кућа. Прев. Александра Јовићевић. Београд: Нова, 1994.
Bašlar, Gaston. Poetika prostora. Prev. Frida Filipović. Beograd: Kultura, 1969.
Брајовић, Тихомир. „Прича и смрт“. У: Књига (НИН-ов додатак), бр. 1, октобар 1996, 64−65.
Derida, Žak. Kosmopolitike (predgovori gostoljubivosti, oprostu i bezuslovnom
univerzitetu). Izbor i prev. Sanja i Petar Bojanić. Beograd: Stubovi kulture, 2002.
Derida, Žak. Pozicije. Prev. Goran Bojović. Loznica: Karpos, 2016.
Jerkov, Aleksandar. Nova tekstualnost. Nikšić – Beograd – Podgorica: Unireks – Prosveta – Oktoih, 1992.
Sloterdajk, Peter. Tetovirani život. Prev. Milan Soklić. Gornji Milanovac: Dečje novine, 1991.
Fuko, Mišel. Spisi i razgovori. Prev. Ivan Milenković. Beograd: Fedon, 2010.
Сва права задржана (c) 2026 Aleksandra Sekulić
Овај рад је под Creative Commons Aуторство-Nекомерцијално-Без прераде 4.0 Интернационална лиценца.
Аутори који објављују у часопису сагласни су са следећим условима:
- Аутори задржавају своја ауторска права и додељују часопису ексклузивно право првог објављивања научног рада који је истовремено лиценциран под Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International (CC BY-NC-ND 4.0), што омогућава другима да деле ту интелектуалну својину искључиво у научноистраживачке сврхе уз одговарајуће цитирање на аутора и часопис.
- Аутори имају права да деле своје радове у одговарајућим институционалним репозиторијумима, као и да их накнадно објављују прерађене и уз дораду, али уз обавезну потврду Књижевне историје и напомену о првом објављивању у овом часопису.
- Ауторима је дозвољено, чак се и подстичу да деле радове вирално (нпр. на друштвеним мрежама попут ResearchGate или Academia), што може довести до продуктивне размене научних информација, као и до веће видљивости и цититираности аутора и часописа. (Погледајте The Effect of Open Access).
