Пратова Ирска: између другости и мита

Сажетак

Рад анализира албум Келти, аутора Хуга Прата, кроз теоријски оквир оријентализма Едварда Саида, семиологију мита Ро- лана Барта и теорију стрипа Скота Маклауда, с особитим фокусом на двије епизоде, Концерт у О-молу за харфу и нитроглицерин и Сан зимског јутра. Полази се од претпоставке да Прат конструира Ирску и келтску Британију као унутрашњи европски Оријент – митологизи- рани простор другости кроз који модерна Европа артикулира властите политичке и културне анксиозности. У епизоди Концерт у О-молу за харфу и нитроглицерин ирска револуционарна политика одсликана је кроз митску симболику. Мојра О’Данан, познатија и као Банши, и ирска харфа дјелују као Бартови митски означитељи који натурализирају политичко насиље и херојску жртву. Разоткривање фабриковане издаје и произведеног мучеништва показује начин на који националистичка идеологија догађаје претвара у безвременске моралне наративе, што одговара Бартовој дефиницији мита као „деполитизираног говора“. Епизода Сан зимског јутра радикализира ову логику приказујући Први свјетски рат као митски сукоб између келтско-артуријанских и германских космологија. Спајањем подморница и магије Прат илустрира Саидов концепт „имагинарне географије“, у којем се културни простори производе кроз симболичке опозиције, прије неголи кроз емпиријску стварност. Примјеном Маклаудових појмова, попут затварања (closure) и пријелаза између кадрова, рад показује како сâм медиј стрипа омогућава метаморфозу хисторије у мит, производећи специфично визуелни облик оријенталистичког наратива унутар Европе.