Представе сопственог народа у двама делима Себастијана Васалија и Моме Капора: паралелна анализа
Сажетак
Рад се бави анализом аутослика, односно представама сопственог народа у делима Gli italiani sono gli altri: viaggio (in undici tappe) all’interno del carattere nazionale italiano италијанског писца Себастијана Васалија и Водич кроз српски менталитет српског писца Моме Капора. Аутори су одабрани као репрезенти своје културе и истог историјског периода, али пре свега због различите саморефлексивне позиције коју заузимају у односима према сопственом културном идентитету. Полазећи од имаголошког оквира рад настоји да критички сагледа начине на које оба аутора обликују слике колективног менталитета – италијанског и српског – те да испита њихову функцију унутар ширег културног и друштвеног контекста. Уместо фокусирања на слике о Другима, које се директно или индиректно појављују, ова анализа усмерена је на саморефлексивне приказе, што омогућава испитивање унутаркултурне перспективе и начина на које се национални идентитет конструктивно проблематизује „изнутра“. Аналитичко разматрање дискурса Васалија и Капора указује на специфичне обрасце културне аутоперцепције, али и на универзалне механизме критичког преиспитивања националних стереотипа. Рад тежи да допринесе тео- рији имаголошких истраживања кроз увођење концепта аутослике као релевантне категорије у проучавању културног идентитета.
Референце
Kapor, Momo. Vodič kroz srpski mentalitet. Beograd: Knjiga komerc, 2019.
Vassalli, Sebastiano. Gli italiani sono gli altri: viaggio (in undici tappe)
all’interno del carattere nazionale italiano. Milano: Baldini & Castoldi,
Јовановић, Александар; Пијановић, Петар; Опачић, Зорана (прир.).
Приповедач урбане меланхолије: књижевно дело Моме Капора. Београд: Учитељски факултет, 2012.
Ћосић, Добрица. Пријатељи. Београд: Политика, 2005.
Хамовић, Драган. Момо тражи Капора: проблем идентитета у Капо- ровој прози. Београд: Catena mundi, 2016.
Dyserinck, Hugo. Comparative Literature, Literary Theory and the History of
Ideas. Transl. William Riggan. Bloomington: Indiana University Press,
Ginsborg, Paul. Storia d’Italia dal dopoguerra a oggi. Trad. Sandro Perini e
Marcello Flores. Torino: Einaudi, 1989.
Gren, Martin; Hallin, Per-Olof. Kulturgeografi: en ämnesteoretisk introduktion. Malmö: Liber, 2003.
Leerssen, Joep. “Imagology: History and Method”. In: Beller, Manfred and
Joep Leerssen (Eds.). Imagology: The Cultural Construction and Literary
Representation of National Characters. Amsterdam / New York: Rodopi,
17–32.
Liebkind, Karmela; Henning-Lindblom, Anna. “Identitet och etnicitet – och
språk?”. In: Tandefelt, Marika (Ed.). Gruppspråk, samspråk, två språk:
svenskan i Finland – i dag och i går. Vol 1: 2. Svenska litteratursälskapet
i Finland, vol. 799 (2015): 183–200.
Liguori, Mario. Vedi Napoli e poi muori: Napulj u srpskim putopisima od
do 1951. godine. Beograd: Službeni glasnik, 2015.
Massey, Doreen. “The Conceptualisation of Place”. In: Massey, Doreen &
Pat Jess (Eds.). A Place in the World? Places, Cultures and Globalisation.
Oxford: Oxford University Press, 1995. 45–85.
Rot, Klaus. Slike u glavama. Prev. Aleksandra Bajazetov Vučen. Beograd:
Biblioteka XX vek, 2000.
Stella, Gian Antonio. L’orda. Milano: Rizzoli, 2003.
Todorova, Maria. Imagining the Balkans. Oxford: Oxford University Press,
Sebastiano Vassalli. Sebastiano Vassalli | person. 17. 10. 2025.
Сва права задржана (c) 2026 Mario Liguori
Овај рад је под Creative Commons Aуторство-Nекомерцијално-Без прераде 4.0 Интернационална лиценца.
Аутори који објављују у часопису сагласни су са следећим условима:
- Аутори задржавају своја ауторска права и додељују часопису ексклузивно право првог објављивања научног рада који је истовремено лиценциран под Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International (CC BY-NC-ND 4.0), што омогућава другима да деле ту интелектуалну својину искључиво у научноистраживачке сврхе уз одговарајуће цитирање на аутора и часопис.
- Аутори имају права да деле своје радове у одговарајућим институционалним репозиторијумима, као и да их накнадно објављују прерађене и уз дораду, али уз обавезну потврду Књижевне историје и напомену о првом објављивању у овом часопису.
- Ауторима је дозвољено, чак се и подстичу да деле радове вирално (нпр. на друштвеним мрежама попут ResearchGate или Academia), што може довести до продуктивне размене научних информација, као и до веће видљивости и цититираности аутора и часописа. (Погледајте The Effect of Open Access).
