Станковићева рецепција у немачкој тридесетих година: између егзотизације и идеолошке интрументализације
Сажетак
Рад анализира рецепцију дела Борисава Станковића у Немачкој тридесетих година XX века, с посебним освртом на идео- лошке оквире који су је обликовали. Полазећи од немачког издања романа Нечиста крв (1935) показује се да је његово дело често тумачено у кључу „народњачке“ (völkisch) идеологије, кроз категорије егзотизације и неопримитивизма. Указује се на континуитет оваквих интерпретација од Првог светског рата до културне политике националсоцијализма, као и на њихову амбивалентност. Истовремено, рад показује да Станковићева поетика, усмерена на емоционалну и универзалну димензију људског искуства, одолева редукцији на национално-типолошки модел, што доводи у питање идеолошка читања његовог дела.
Референце
Ђoрђeвић, Бојан. „Чија се рука машила непријатељске браве: О ’из- даји’ интелектуалаца у Првом светском рату“. Лик 4.5 (2018): 55–81.
Пауновић, Синиша. Бора Станковић и Бранислав Нушић иза завесе. Београд: Народна књига, 1985.
Симoнoвић, Ристa М. Двa jугoслoвeнскa вeликaнa (Бoрисaв Стaнкoвић и Ђoрђe Тaсић). Врaњe: Државни архив, 1982.
Станковић, Борисав. Сабрана дела, I–II. Београд: Просвета, 1956.
Станковић, Борисав. Сабрана дела, VII. Београд: Просвета – БИГЗ, 1985.
Станковић, Борисав. Сабрана дела, VI. Београд: Просвета – БИГЗ, 1987.
Benz, W. Die 101 wichtigsten Fragen. Das Dritte Reich. München: Beck, 2006.
Schaller, Helmut. Rezension: Matthias Beer, Gerhard Seewann (Hg.): Südostforschung im Schatten des Dritten Reiches. Institutionen – Inhalte – Personen. München 2003 (= Südosteuropäische Arbeiten). Zeitschrift für Balkanologie 42 (2006), 1+2, 271–274.
Stanković, Borisav. Hadschi Gajka verheiratet ihr Mädchen. München: Albert Langen / Georg Müller, 1935.
Сва права задржана (c) 2026 Robert Hodel

Овај рад је под Creative Commons Aуторство-Nекомерцијално-Без прераде 4.0 Интернационална лиценца.
Аутори који објављују у часопису сагласни су са следећим условима:
- Аутори задржавају своја ауторска права и додељују часопису ексклузивно право првог објављивања научног рада који је истовремено лиценциран под Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International (CC BY-NC-ND 4.0), што омогућава другима да деле ту интелектуалну својину искључиво у научноистраживачке сврхе уз одговарајуће цитирање на аутора и часопис.
- Аутори имају права да деле своје радове у одговарајућим институционалним репозиторијумима, као и да их накнадно објављују прерађене и уз дораду, али уз обавезну потврду Књижевне историје и напомену о првом објављивању у овом часопису.
- Ауторима је дозвољено, чак се и подстичу да деле радове вирално (нпр. на друштвеним мрежама попут ResearchGate или Academia), што може довести до продуктивне размене научних информација, као и до веће видљивости и цититираности аутора и часописа. (Погледајте The Effect of Open Access).


