Траума у савременој српској књижевности: уводна реч
Сажетак
Темат „Траума у савременој српској књижевности“ настао је као резултат рада првог радног пакета на пројекту „Српска књижевности 1991–2021: идентитет, траума, сећање“ (SLITaM), број 1634, који финансира Фонд за науку републике Србије у оквиру програма Идентитети. Основна намера читавог пројекта је да се српска књижевност из претходних неколико деценија први пут тимски и системски истражи. Будући да се ради о обимном и веома разноврсном корпусу грађе, који није могуће из свих аспеката сагледати током релативно кратког двогодишњег трајања пројекта, поставили смо себи задатак да овај период истражимо кроз неколико кључних појмова, кроз које се као кроз жижне тачке могу тумачити бројна релевантна остварења савремене српске литературе, али који истовременео призивају веома актуелне методолошке приступе у савременим студијама хуманистике. На почетку је још битно поменути да се у читањима дела наше савремене литературе неће посезати за оним траумама, сећањима и идентитетским промишљањима која су искључиво индивидуална, већ за оним ширим, значајним за читаву заједницу, или барем онима у којима се оно лично и индивидуално додирује и пресеца са колективним.
Овај рад је под Creative Commons Aуторство-Nекомерцијално-Без прераде 4.0 Интернационална лиценца.
Аутори који објављују у часопису сагласни су са следећим условима:
- Аутори задржавају своја ауторска права и додељују часопису ексклузивно право првог објављивања научног рада који је истовремено лиценциран под Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International (CC BY-NC-ND 4.0), што омогућава другима да деле ту интелектуалну својину искључиво у научноистраживачке сврхе уз одговарајуће цитирање на аутора и часопис.
- Аутори имају права да деле своје радове у одговарајућим институционалним репозиторијумима, као и да их накнадно објављују прерађене и уз дораду, али уз обавезну потврду Књижевне историје и напомену о првом објављивању у овом часопису.
- Ауторима је дозвољено, чак се и подстичу да деле радове вирално (нпр. на друштвеним мрежама попут ResearchGate или Academia), што може довести до продуктивне размене научних информација, као и до веће видљивости и цититираности аутора и часописа. (Погледајте The Effect of Open Access).
