„Чист од историја?“ Читање трауме у српској поезији деведесетих година

  • Dunja Dušanić Филолошки факултет Универзитета у Београду
  • Marko Avramović Институт за књижевност и уметност, Београд
DOI: https://doi.org/10.18485/kis.2023.55.181.5
Кључне речи: траума у поезији, студије трауме, колективна траума, Стеван Раичковић, Миодраг Павловић, Александар Ристовић, Борислав Радовић

Сажетак

У раду се истражује како је генерација српских модернистичких песника, која је на књижевну сцену ступила педесетих година 20. века, одговорила на кризе и потресе деведесетих година – пре свега, ратове за југословенско наслеђе и НАТО бомбардовање СРЈ 1999. Доводећи позна остварења Стевана Раичковића Миодрага Павловића, Александра Ристовића и Борислава Радовића у везу с поступцима књижевне транспозиције трауматичних доживљаја, преиспитују се темељене претпоставке савремених студија трауме (trauma studies) о односу између трауме, лирске поезије и приповедне прозе.

Референце

Armstrong, Charles I. “Trauma and Poetry,” 296–304. U: The Routledge Companion to Literature and Trauma. Prir. Colin Davis i Hanna Meretoja. London & New York: Routledge, 2020.

Avramović, Marko. „Ponešto o poeziji Borislava Radovića“, 11–29. U: Borislav Radović, Deset vekova srpske književnosti knj. 94. Prir. Marko Avramović. Novi Sad: Izdavački centar Matice srpske, 2023.

Avramović, Marko. „Svakodnevica i žanr slike u poeziji Borislava Radovića“, 333–354. U: O poeziji i o poetici Borislava Radovića. Prir. Dragan Hamović. Beograd: Institut za književnost i umetnost; Biblioteka grada Beograda, 2017.

Avramović, Marko. „Vazdušni rat i Pavlovićeva poezija“. Poetika 16/18 (2019): 111–140.

Bond, Lucy & Stef Craps. Trauma. Abingdon, Oxon: Routledge, 2020.

Caruth, Cathy. Trauma: Explorations in Memory Baltimore: Johns Hopkins University Press, 1995.

Caruth, Cathy. Unclaimed Experience: Trauma, Narrative, and History. Baltimore: Johns Hopkins University Press, 1996.

Eyerman, Ron. Cultural Trauma: Slavery and the Formation of African American Identity. Cambridge: Cambridge University Press, 2002.

Felman, Shoshana & Dori Laub. Testimony: Crises of Witnessing in Literature, Psychoanalysis, and History. New York: Routledge, 1992.

Garland, Caroline (ur.). Understanding Trauma: A Psychoanalytical Approach. Tavistock Clinical Series. London: Karnac Books, 2002.

Hamović, Dragan. Raičković. Kraljevo: Narodna biblioteka Stefan Prvovenčani, 2011.

Hartman, Geoffrey. “On Traumatic Knowledge and Literary Studies”, New Literary History 26. 3 (1995): 537–563.

Luckhurst, Roger. The Trauma Question. New York:Routledge, 2008.

McNally, Richard. Remembering Trauma. Cambridge, Mass: Harvard University Press, 2003.

Mikić, Radivoje. „Lirska priča na kraju leta“, 1992.

Negrišorac, Ivan. „Život nije prošao, iako je san“, Letopis Matice srpske, CLXIX (1993): 580.

Noris, Dejvid. Duhovi kruže Srbijom: književno predstavljanje istorije i rata. Prevela Vladislava Ribnikar. Beograd: Geopoetika, 2018.

Pavlović, Miodrag. „Radomir Prodanović: 1914, Kraljevo – 1944, Beograd“, Povelja 29. 2 (1999).

Pavlović, Miodrag. Karike. Kragujevac: Svetlost, 1977.

Pavlović, Miodrag. Pesme o detinjstvu i ratovima. Beograd: Srpska književna zadruga, 1992.

Pederson, Joshua. “Trauma and Narrative”, 97–109. U: Trauma and Literature. Prir. J. R. Kurtz. Cambridge: Cambridge University Press, 2018.

Petrović, Predrag. „Lirika, život i komentari u Fascikli Stevana Raičkovića“, 373–386. U: Poetika Stevana Raičkovića. Prir. Jovan Delić. Beograd-Trebinje: Institut za književnost i umetnost, Učiteljski fakultet, Dučićeve večei poezije, 2010.

Popović, Radovan. Svedok vaskrsenja: Pesnička biografija Miodraga Pavlovića, Beograd: Albatros plus, 2019

Radović, Borislav. Pesme i Neke stvari. Beograd: Čigoja štampa, 2016.

Raičković, Stevan. Fascikla 1999/2000. Beograd: Srpska književna zadruga, 2004.

Raičković, Stevan. Pesma tišine. Beograd: Prosveta, 1952.

Raičković, Stevan. Suvišna pesma: devet fragmenata o genocidu sa predgovorom i komentarima. Beograd: Srpska književna zadruga, 1991.

Ristović, Aleksandar. Hladna trava. Novi Sad: Matica srpska, 1994.

Ristović, Aleksandar. Lak kao pero. Beograd: Nolit, 1988.

Ristović, Aleksandar. Pesme 1984–1994. Beograd: Nolit, 1995.

Rothberg, Michael. Multidirectional Memory: Remembering the Holocaust in the Age of Decolonization. Stanford, Calif: Stanford University Press, 2009.

Rothe, Anne. “Irresponsible Nonsense: An Epistemological and Ethical Critique of Postmodern Trauma Theory”, 181–193. Interdisciplinary Handbook of Trauma and Culture. Prir. Yochai Ataria i dr. New York: Springer International Publishing, 2016.

Rothe, Anne. Popular Trauma Culture: Selling thePain of Others in the Mass Media. New Brunswick: Rutgers University Press, 2011.

Simić, Čarls. I đavo je pesnik. Prevela Vesna Roganović. Beograd: Otkrovenje, 2006.

Simić, Čarls. Zastrašujući raj. Prevela Vesna Roganović. Beograd: Arhipelag, 2023.

Simonović, Simon. Onaj Dis u meni. Zapisi o pesmama i srpskim pesnicima. Beograd: Tanesi, 2015.

Tontić, Stevan. Sarajevski rukopis. Beograd: Stubovi kulture, drugo, dopunjeno izdanje, 1998.

Toremans, Tom. “Deconstruction: Trauma Inscribed in Language”, 51–65. U: Trauma and Literature. Prir. J. R. Kurtz. Cambridge: Cambridge University Press, 2018.

Vučinić, Srđan. „Sa silom nemerljivom: čitajući pesmu ‘Ernestine Hoff’ Borislava Radovića“, Beogradski književni časopis 13. 48–49 (2018): 89–93.

Објављено
2024-03-28
Како цитирати
Број часописа
Год. 55 Бр. 181 (2023)
Секција
Наслеђе модернизма
Creative Commons License

Овај рад је под Creative Commons Aуторство-Nекомерцијално-Без прераде 4.0 Интернационална лиценца.

Аутори који објављују у часопису сагласни су са следећим условима: 

  • Аутори задржавају своја ауторска права и додељују часопису ексклузивно право првог објављивања научног рада који је истовремено лиценциран под Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International (CC BY-NC-ND 4.0), што омогућава другима да деле ту интелектуалну својину искључиво у научноистраживачке сврхе уз одговарајуће цитирање на аутора и часопис. 
  • Аутори имају права да деле своје радове у одговарајућим институционалним репозиторијумима, као и да их накнадно објављују прерађене и уз дораду, али уз обавезну потврду Књижевне историје и напомену о првом објављивању у овом часопису. 
  • Ауторима је дозвољено, чак се и подстичу да деле радове вирално (нпр. на друштвеним мрежама попут ResearchGate или Academia), што може довести до продуктивне размене научних информација, као и до веће видљивости и цититираности аутора и часописа.  (Погледајте The Effect of Open Access).